Danski Statens Serum Institut (SSI) otkrio je da su se stope utrostručile u proteklih pet nedelja i upozorio da će ove zime više dece biti zaraženo.
Dansku trenutno pogađa talas iste vrste upale pluća koji je potresao Kinu i izazvao strah od nove pandemije, piše tamošnji mediji, prenosi Slobodna Dalmacija.
Danski zdravstveni zvaničnici kažu da je stopa mikoplazma pneumonije, bakterijske infekcije za koju su neki antibiotici neefikasni, dostigla nivo „epidemije“, piše britanski Daily Mail..
Peking je ukazao da je isti patogen delimično kriv za njegov „misteriozni“ talas upale pluća — koju karakteriše opasna upala pluća — kod dece.
Danski Statens Serum Institut (SSI) otkrio je da su se stope utrostručile u proteklih pet nedelja i upozorio da će ove zime biti zaraženo više dece.
Sve ovo dolazi samo nekoliko dana nakon što je Holandija prijavila sopstveni alarmantni porast dece koja se bore sa upalom pluća, sa sličnim izveštajima u Švedskoj.
Širenje slučajeva izazvalo je strahove da se evropska epidemija širi kontinentom.
“Micoplasma pneumoniae” se obično javlja kao blago oboljenje nalik gripu, a zaraženi pate od groznice, umora, glavobolje, grlobolje i dugotrajnog kašlja.
Slučajevi su najčešći kod dece između šest i 12 godina.
Stručnjaci su ovu bolest nazvali ‘atipičnom upalom pluća’ jer penicilin, uobičajeni antibiotik koji inače pomaže u zaštiti od bakterijskih infekcija, nema efekta.
Međutim, viši istraživač SSI Hane-Dorte Emborg rekla je da epidemija nije neobična i da su je stručnjaci predviđali već neko vreme.
Ona je rekla da Danska obično pati od epidemije mikoplazma pneumonije na svake četiri godine, obično u jesen i ranu zimu.
„Poslednje četiri godine, broj infekcija mikoplazmama je izuzetno nizak i stoga nije neobično da sada imamo epidemiju“, rekla je ona. „Ovo smo zapravo čekali otkako smo zatvorili zemlju nakon pandemije Covid-19.
Kao i kineski zdravstveni zvaničnici, gospođa Emborg je rekla da bi nedavni talas slučajeva mogao biti veći nego obično jer deca nisu bila izložena virusu tokom pandemije.
„Upravo zato što je taj broj tako nizak u poslednje 3,5 godine, a samim tim i postoji grupa dece koja nisu izgradila imunitet, verovatno možemo očekivati veću incidencu ove sezone nego što je zabeleženo tokom ranijih epidemija mikoplazma pneumonije pre pandemije“, rekla je ona.
SSI je dodao da ovo nije samo danska pojava i da je, osim u Kini, porast zaraženosti mikoplazmama zabeležen i u Švedskoj i Singapuru.
Peking je takođe ukazao na druge zemlje koje pate od sličnih epidemija jer se suočava sa zabrinutošću zbog svoje transparentnosti.
Micoplasma pneumoniae
Atipične pneumonije su pneumonije izazvane drugim organizmima osim tzv. tipične bakterije, viruse ili gljivice. Najčešći uzroci su mikoplazma i klamidija – dva organizma slična bakterijama.
Istorijski gledano, epidemije su se dešavale u zatvorenim grupama kao što su studenti, vojno osoblje ili porodice. Epidemije imaju tendenciju da se šire sporo, jer period inkubacije traje 1014 dana. Ova vrsta upale pluća najčešće bukti u proleće.
Pneumonija uzrokovana mikoplazmom često počinje umorom, bolom u grlu i suvim kašljem. Simptomi se polako pogoršavaju. Teški napadi kašlja mogu izazvati iskašljavanje. Neki ljudi dobiju i osip. Ponekad se razvija anemija, bol u zglobovima ili neurološki problemi. Simptomi često traju 1 do 2 nedelje, nakon čega sledi sporo poboljšanje. Neki ljudi se osećaju slabo i umorno čak i nakon nekoliko nedelja. Iako mikoplazmalna pneumonija može biti teška, obično je blaga i većina ljudi se oporavlja bez lečenja, kaže se u medicinskom priručniku.
Atipičnu upalu pluća izaziva i bakterija Micoplasma pneumoniae. Mikoplazme obično izazivaju blagu formu pneumonije koja se obično javlja u obliku epidemija svakih 4 do 6 godina. Epidemije se obično javljaju u jesen, razvijaju se postepeno tokom nekoliko meseci, ponekad i do proleća, a najviše obolevaju školska deca i mladi odrasli. Kliničke slike su blaže, a najčešće su sinonim za tzv hodajuća upala pluća – navodi se na stranicama Doma zdravlja Zagreb Zapad.
Dok se nacija suočava sa zahtevima za više podataka o epidemiji, rekao je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji.
„To je veoma česta pojava u mnogim zemljama, a u Kini je efikasno kontrolisana“, rekao je on novinarima u Ujedinjenim nacijama u Njujorku.
Profesor Pol Hanter, stručnjak za zarazne bolesti na Univerzitetu Istočne Anglije, rekao je za MailOnline da danska procena situacije ima smisla.
On je rekao da podaci pokazuju da talasi slučajeva mikoplazma pneumonije obično pogađaju zemlje svake tri do sedam godina.
Profesor Hanter je dodao da istraživanje sugeriše da je poslednji globalni talas bolesti ‘pogodio’ 2019/2020. i da je, u kombinaciji sa relativno sporom stopom reprodukcije, inkubacije i prenosa bakterija, možda trebalo do sada da se pojave epidemije u više zemalja.
On je rekao da je trenutna situacija u Velikoj Britaniji ostala nejasna, ali da je Britanija takođe videla slične praznine od nekoliko godina između talasa mikoplazma pneumonije u prošlosti.
Profesor Ian Jones, virolog sa Univerziteta Reding, rekao je britanskim medijima da talas slučajeva najverovatnije nije povezan sa novim sojem bakterija, koji evoluiraju mnogo sporije od virusnih patogena kao što je Covid.
„Sumnjam da je to nešto posebno poput soja, jer se bakterije razvijaju mnogo sporije, mnogo je verovatnije da je loša godina i verovatno pojačana izolacijom korona“, rekao je on.
Rekao je da su blokade verovatno zaustavile prirodno širenje bakterije, što znači da će više dece biti ranjivo sledeći put kada odrastu.
Prema ovom rezonovanju, trebalo bi očekivati ovako nešto u većini zemalja koje su prošle izolaciju, mada nije izvesno kada će doći do porasta mikoplazma pneumonije“, navodi on.
Talas slučajeva u Kini izazvao je globalnu zabrinutost zbog nedostatka transparentnosti kada je Covid prvi put primećen u Vuhanu krajem 2019. godine, neposredno pre nego što je virus zahvatio svet.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) zatražila je juče od Kine više podataka o izbijanju upale pluća kod dece.
dr. Marija Van Kerkhove, epidemiolog SZO, rekla je da agencija “prati Kinu” dok su bolnice širom zemlje i dalje pretrpane.
Maske za lice i socijalno distanciranje se ponovo preporučuju na ovaj još uvek zatvoren način koji kontroliše informacije.
Nagli porast pneumonije u zemlji nazvan je „sindrom belih pluća“ zbog načina na koji se oštećenje pluća vidi na slikama kod dece.
Zanimljivo je da Holandija, iako je videla porast slučajeva upale pluća, nije pripisala povećanje porastu infekcija mikoplazmama.
