Znamo da je neophodno da imamo zdrave navike, ali da li nam one zaista garantuju da ćemo živeti sto godina ili čak više? Mnogi žele da imaju dugačak, srećan život i zbog toga su spremni da se odreknu alkohola, kofeina, cigareta i da se isključivo posvete zdravoj hrani, vežbanju i meditaciji. Da li je ovo dovoljno za dugovečnost ili možda postoje faktori van naše kontrole?
Istraživači koji proučavaju starenje smatraju da, ako želimo da doživimo stotu godinu, ne možemo potpuno da se oslanjamo na zdrave navike, jer nakon određenog broja godina, najveću ulogu zapravo ima genetika. Sigurno je da će nam zdrave navike (dovoljno sna, zdrav režim ishrane, vežbanje) pomoći da vodimo kvalitetan život, ali stručnjaci veruju da nam ne može garantovati dugovečnost.
“Neki ljudi misle da, ako rade sve “kako treba”, mogu da dožive sto pedeset godina, a to uopšte nije tačno,” kaže za “Volstrit džornal” Robert Jang, koji rukovodi timom istraživača u neprofitnoj naučnoj organizaciji “Gerontolodži riserč grup (Gerontology Research Group)”.
“Oko dvadeset pet odsto vaše sposobnosti da doživite devedeset godina je određeno genetikom,” kaže dr Tomas Perls, profesor medicine na Univerzitetu u Bostonu koji vodi studiju koja prati stogodišnjake i članove njihovih porodica od 1995 godine. “Kada neko dođe do stote godine, to je otprilike pedeset odsto, a ko dođe do 106. godine, tu već sedamdeset pet odsto uloge ima genetika” procenjuje dr Perls on.
Ne samo da stogodišnjaci žive duže, već podaci njegove studije pokazuju da uspevaju da izbegnu ili “odlože” bolesti povezane sa starenjem kao što su rak, demencija i kardiovaskularne bolesti. Podaci pokazuju da 15 odsto ljudi koji su doživeli stotu godinu su “beguci”, to jest ljudi bez dokazane bolesti u dobi od 100 godina, a nekih 43 odsto su “odlagači”, to jest oni koji nisu razvili bolest vezanu za starost do osamdesete godine ili kasnije.
Genetika pre svega
Istraživači su identifikovali neke gene i njihove kombinacije koje su povezane sa dugovečnošću, kao što je prisustvo varijante onoga što je poznato kao gen za apolipoprotein E, nazvan e2, osobina za koju se smatra da pomaže u zaštiti od Alchajmerove bolesti. “Život posle sto godina zahteva kombinaciju mnogih genetskih varijanti, od kojih svaka ima relativno skroman efekat,” kaže dr Perls.
Dodo je da su varijante gena koje nude zaštitne kvalitete, kao što je popravljanje oštećenja DNK, posebno korisne.
“Ljudi koje interesuje koliko dugo bi mogli da žive trebalo bi da počnu da gledaju svoju porodičnu istoriju. Životni vek naših rođaka je jedan od najjačih predskazatelja dugovečnosti. Ako je više članova vaše porodice doživelo veoma poodmaklu dob, potencijalno ste ostvarili mnogo veće šanse da osvojite ovu lutriju.”
Dobre navike
Neurolog dr Klaudija Kavas od 2003. godine prati navike “najstarijih starih”, to jest ljudi koji su stariji od 120 godina, u južnoj Kaliforniji, u okviru studije na Univerzitetu Kalifornije u Irvajnu. Ona i tim istraživača otkrili su vezu između dugovečnosti, kratkih doza vežbanja, društvenih aktivnosti, kao što je odlazak u crkvu, skromnog unosa kofeina i alkohola…
“Super-starci“, to jest ljudi stariji od 80 godina čije su kognitivne sposobnosti na nivou onih koji su dvadeset do trideset godina mlađi, izjavili su da imaju toplije, poverljive, visokokvalitetne odnose sa drugim ljudima. “Održavanje dobrih odnosa može biti jedan od ključeva zdravlja”, kaže Amanda Kuk Maher, neuropsiholog sa Univerziteta u Mičigenu i glavni autor studije.
Vaš životni stav je takođe važan. Istraživači sa Harvarda identifikovali su vezu između optimizma i dužeg životnog veka kod žena u različitim rasnim i etničkim grupama. Među učesnicima studije, 25 odsto učesnica koje su bile najoptimističnije su imale veću verovatnoću da će živeti duže od 90 godina nego one koje su bila najmanje optimistične. Dakle, možda nam zdrave navike ne mogu obećati da ćemo doći do stote, ali sigurno je da će nam poboljšati kvalitet života, koliko god dugo trajao.
RTbalkan.
