Lideri zemalja članica NATO-a okupljaju se u Vilnjusu na dvodnevnom samitu Alijanse tokom kog će se pozabaviti širokim spektrom pitanja. Glavna tema samita je na koji način će članice odgovoriti na zahtev Ukrajine o pridruživanju NATO-u.
Prema navodima Gardijana, Ukrajina je sve pesimističnija u pogledu preduzimanja značajnog koraka napred u pridruživanju NATO-u.
Tvrđava Vilnjus, NATO samit u senci rata u Ukrajini i odnosa Turske i Švedske
Tvrđava Vilnjus
NATO je pretvorio Vilnjus, prestonicu Litvanije, u tvrđavu branjenu naprednim oružjem kako bi zaštitio američkog predsednika Džozefa Bajdena i druge lidere Alijanse na samitu koji se održava 32 kilometra od litvanske granice sa ruskim saveznikom Belorusijom. Šesnaest NATO saveznika poslalo je ukupno oko 1.000 vojnika da obezbeđuju dvodnevni samit koji se održava samo 151 kilometar od same Rusije, prenosi Rojters.
Očekuje se da će Kijevu na dvodnevnom samitu u poslednjem trenutku biti ponuđen paket “bezbednosnih garancija“, odnosno uveravanje zemalja kao što su SAD, Velika Britanija, Francuska i Nemačka da će se vojna pomoć i obuka nastaviti dugoročno.
Čini se da SAD i Nemačka nisu spremne da podrže ulazak Ukrajine u savez koji čini 31 zemlja dok traje sukob sa Rusijom.
Dmitro Kuleba, ukrajinski ministar spoljnih poslova, priznao je u subotu da je “ono što nedostaje“ odluka da se put zemlje ka članstvu u NATO-u učini još bržim. Vilnjus bi, sugerisao je, bio “jedinstven trenutak“ da se to pitanje stavi na dnevni red.
Američki predsednik Džo Bajden rekao je u nedelju za Si-En-En da Ukrajina “još nije spremna“ za članstvo u NATO-u.
“NATO je proces za koji je potrebno neko vreme da se ispune sve kvalifikacije – od demokratizacije do čitavog niza drugih pitanja“, rekao je Bajden i dodao da NATO treba da “izloži racionalan put“ za članstvo.
Kijev veruje da je članstvo u NATO-u, koje sa sobom nosi odbrambenu perspektivu zapadnog nuklearnog kišobrana, jedina realna dugoročna garancija njegove bezbednosti.
Gardijan, međutim, podseća na Samit u Bukureštu 2008. godine, kada je Ukrajini i Gruziji rečeno da mogu da postanu članice u nekom neodređenom trenutku u budućnosti.
Senka odnosa Turske i Švedske
Dan pred održavanje Samita, kako je na Tviteru objavio generalni sekretar Alijanse, Jens Stoltenberg, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan pristao je da prosledi švedsku aplikaciju za ulazak u NATO Velikoj narodnoj skupštini i obezbedi ratifikaciju.
“Ovo je istorijski trenutak koji obezbeđuje da sve članice NATO-a budu jače i sigurnije”, naveo je Stoltenberg.
Turski predsednik je, u ponedeljak izjavio da članstvo Švedske u NATO-u treba da bude povezano sa članstvom Turske u Evropskoj uniji.
“Prvo, otvorimo put Turskoj u EU, a zatim raščistimo put za Švedsku, kao što smo utrli put za Finsku“, rekao je Erdogan.
Erdogan je naglasio da Turska čeka na ulazak u EU više od 50 godina, a “skoro sve zemlje članice NATO-a su članice Unije“.
Turska se dugo opirala nastojanjima Švedske da uđe u NATO. Ankara je navela više razloga, uključujući optužbe da su švedski zvaničnici bili saučesnici u islamofobičnim demonstracijama, uključujući paljenje Kurana.
Satnica Samita u Vilnjusu
Samit počinje oko 10 ujutru uvodnim razgovorom sa generalnim sekretarom Alijanse Jensom Stoltenbergom koji se u 12 časova obraća medijima.
U 14 časova, očekuje se susret generalnog sekretara NATO-a i predsednika Sjedinjenih Američkih Država Džozefa Bajdena, nakon čega će Stoltenberg i predsednik Litvanije Gitanas Nauseda lično pozdraviti svakog šefa države i vlade.
U 15 časova počinje sastanak Severnoatlantskog saveta na nivou šefova i država, kojem će prisustvovati i Švedska.
Uvodnu reč ima generalni sekretar Alijanse, a okupljene će pozdraviti i litvanski predsednik.
Tokom dana će biti održana ceremonija potpisivanja Deklaracije o saradnji u vazdušnom prostoru Estonije, Letonije i Litvanije.
U 18.30 očekuje se konferencija za medije generalnog sekretara Stoltenberga, kao i sastanak Severnoatlantskog saveta na nivou ministara spoljnih poslova kojim će predsedavati zamenik generalnog sekretara NATO-a.
Sastanku će prisustvovati predstavnici Švedske, Bosne i Hercegovine, Gruzije, Moldavije i zamenik generalnog sekretara Evropske unije za zajedničku bezbednosnu i odbrambenu politiku.
Biće održan i sastanak Severnoatlantskog saveta na nivou ministara odbrane, kojem će takođe prisustvovati predstavnik Švedske.
U 20 časova će početi večera šefova država i vlada u predsedničkoj palati u Vilnjusu, a u 21 sat večera šefova diplomatije i ministara odbrane.
