Laguna Seca Raceway je sigurno jedna od najpoznatijih trkačkih staza na svetu. Izgrađena je 1957. godine i nalazi se između gradova Salinas i Monterej unutar američke savezne države Kalifornije. Dugačka je nešto više od 3,6 kilometara i svake godine je domaćin raznih formi profesionalnih i amaterskih šampionata. Staza je takođe poznata po tome što od najnižeg do najvišeg nivoa postoji čak 55 metara razlike u elevaciji, pa samim tim nije iznenađenje zašto uživa u tolikom ugledu.
Ali kao i za sve drugo u životu, tako i za Lagunu Secu postoji neko ko bi da ugasi ono što pruža toliko zadovoljstva velikom broju ljudi. To se u ovom slučaju, odnosi se na grupu ljudi koji smatraju da buka sa trkačke staze remeti njihov miru i oni hoće da Laguna Seca bude trajno zatvorena.
Ovo nije prvi put da se tako nešto dešava, pošto su tužbe pljuštale i ranije, a organizatori su odgovorili tako što su promenili datume određenih trka. Međutim, ovaj put su otišli korak dalje i prema tužbi podnetoj dvanaestog dana proteklog meseca u 2023. godini, Laguna Seca je nazvana „javnom smetnjom“.
Nasuprot periodu od pre skoro 70 godina kada je kompleks izgrađen, staza je danas okružena privatnim kućama i oganizacijama kao i nekim javnim istitucijama. Nekima od njih toliko smeta zvuk motora da tvrde da uprava staze krši mnoge državne zakone na račun buke, izduvnih gasova, broja posetilaca na jednom mestu i još mnogo toga.
Kao što smo spomenuli, ovo nije prvi put da se tako nešto dešava, pa ako se vratimo dovoljno daleko u istoriju, videćemo da staza funkcioniše svega 35 dana u celoj godini. Takvo pravilo je doneto još 1983. godine, a na 24 od spomenutih 35 dana, na tribinama se nalazi manje od pet hiljada gledaoca.
Organizatori priznaju da postoje određeni zakoni za okupljanja na svim javnim mestima (što trkačka staza svakako jeste) ako su u blizini stambeni prostori, ali da su takvi zakoni doneti tek nakon što je staza izgrađena. Samim tim, pravila ne bi trebalo da važe za Lagunu Secu jer u očima organizatora, nije staza došla među javnost, već su stambeni prostori kasnije izgrađeni oko staze. U suštini, linija odbrane zvuči nešto kao, „sam si odlučio da napraviš kuću u blizini trkačke staze, ne kukaj sada da je buka jer si znao u šta se uplićeš“.
Naravno, oni koji žive u blizini ne vide situaciju na isti način i smatraju da je buka iza dana u dan sve veća, a iako je broj zvaničnih trka snižen, organizatori i dalje iznajmljuju stazu za testiranje. Ovde postoji i još jedna strana, a to je ona da se lokalno stanovništvo nada da će staza biti srušena i na tom polju onda izgrađeni novi biznisi, kuće i stanovi, zbog čega bi i vrednost njihove imovine značajno skočila.
Oni koji su podneli tužbu demantuju tako nešto i tvrde da samo žele mir. Posebno kritički nastrojena prema stazi je bila lokalna organizacija koja iznajmljuje golferske terene za imućne mušterije i tvrdi kako njihovi uglavnom stariji članovi žele da uživaju i miru i tišini dok se bave ovim sportom. Organizatori Lagune Sece su i ovde imali liniju odbrane, pa tako pitaju vlasnike tog kluba, koji je inače otvoren tek 2000. godine, zašto su ga izgradili u blizini trkačke staze ako su im mir i tišina toliko bitni.
Dok bismo svi mi kojima „benzin teče kroz vene“ sigurno stali na stranu Lagune Sece, realnost je takva da su mnoge trkačke staze pred izumiranjem zbog sve lošije posete. Organizatori nemaju mnogo novca da se brane od tužbi, a istovremeno, sa druge strane stoji grupa imućnih starijih ljudi sa previše slobodnog vremena i dubokim novčanicima.
Izvor: AutoRepublika
