Stokholm tvrdi da je primijenio prošlogodišnji sporazum potpisan sa Ankarom, ali Turska poručuje da ne vidi zadovoljavajući nivo akcije, naročito u oblasti borbe protiv ekstremističkih organizacija
Švedska mora da preduzme dalje “konkretne korake” protiv terorizma kako bi dobila podršku Ankare za kandidaturu za NATO, rekao je turski potpredsednik Dževdet Jilmaz dok se parlament priprema da razmatra zahtev nordijske zemlje za prijem.
On je za “Fajnenšel tajms” rekao da Turska ne vidi zadovoljavajući nivo primene prošlogodišnjeg sporazuma u kojem se Švedska obavezala na odlučniju akciju protiv ekstremističkih organizacija, uključujući kurdsku militantnu grupu koja je vodila decenijama dugu pobunu u Turskoj.
Predsednik Redžep Tajip Erdogan pristao je na zahtev Stokholma da se pridruži NATO-u na samitu u Vilnjusu u julu, ali turski parlament, koji se ponovo sastaje nakon letnje pauze, mora da ratifikuje pristupanje Švedske.
Švedska je okončala dugogodišnju politiku neutralnosti nakon što je počeo rusko-ukrajinski sukob prošle godine, a njen zahtev da se pridruži Alijansi odobrile su sve NATO članice osim Turske i Mađarske.
Erdogan, čija Partija pravde i razvoja (AKP) predvodi koaliciju koja kontroliše parlament, više puta je ponovio da je podrška Turske kandidaturi Stokholma za NATO uslovljena time da Švedska preduzme mere protiv osoba za koje Ankara tvrdi da su povezani sa separatističkom Radničkom partijom Kurdistana (PKK) i verske mreže za koju tvrdi da stoji iza pokušaja državnog udara 2016.
“Naš parlament je veoma osetljiv po ovim pitanjima zbog toga što u Turskoj postoji javno mnjenje. Ako ne vidimo dovoljan napredak u praksi, onda će parlament biti pod velikim pritiskom”, ocenio je Jilmaz.
Dodao je da će odobrenje parlamenta zavisiti od toga da li će se preduzeti stvarni konkretni koraci protiv terorističkih grupa i pojedinaca koji otvoreno rade protiv Turske.
Ako vi ispunite obećanje, i mi ćemo
Švedska tvrdi da je već ispunila sporazum sa Turskom, uključujući i novi zakon o borbi protiv terorizma koji je stupio na snagu u junu. U prvoj primeni tog akta švedski sud je osudio jednog Turčina na zatvorsku kaznu zbog finansiranja PKK.
Ipak, povremene demonstracije u Švedskoj na kojima su učesnici držali zastave PKK, razbesnele su Ankaru. Erdogan i njegova vlada su u više navrata kritikovali incidente u kojima su demonstranti javno spaljivali kopije Kurana u Švedskoj.
Švedski premijer Ulf Krsiterson rekao je u maju da je njegova zemlja već preduzele značajne akcije protiv terorizma, ali da bilo kakve mere moraju da budu u skladu sa vladavinom prava i demokratijom.
Analitičari sugerišu da bi kandidatura Švedske za NATO mogla u međuvremenu da bude povezana sa zahtevom Turske da kupi milijarde dolara vredne borbene avione F-16, koji je zaglavljen u američkom Kongresu.
“Nadam se da će, ako SAD održe svoju reč, naš parlament učiniti isto”, rekao je Erdogan ove nedelje.
Američki senator Robert Menendez, koji je bio jedan od najotvorenijih kritičara turske kupovine aviona F-16, povukao se prošle nedelje sa mesta predsednika moćnog senatskog komiteta za spoljne poslove nakon što je optužen za mito.
Ben Kardin, novi predsedavajući, rekao je da pitanje F-16 prevazilazi NATO, ali da su ga turski zvaničnici uverili da će Ankara ratifikovati pristupanje Švedske Alijansi u “prvoj polovini oktobra”, preneo je Rojters.
RTbalkan.
