Čuveni junak Tanasko Rajić tog juna ušao je u legendu i svaki udžbenik srpske istorije čuvajući trešnjev top na ustaničkom brdu Ljubiću. Dok se njegova vojska, pred najezdom Turaka razbežala, on topove nije hteo da ostavi. Bio je Karađorđev barjaktar i prijatelj i jedan od najvećih boraca oba srpska ustanka protiv Turaka. Rođen 1754. godine u srcu Šumadije u selu Stragari. Kao Karađorđev barjaktar dokazao se u bojevima za Rudnik i Jagodinu, ali Boj na LJubiću kod Čačka u Drugom srpskom ustanku upisao je ime ovog heroja u večnost.
” Kad su Turci razbili srpske redove, na brdu je ostao samo Tanasko čuvajući topove. Sa jataganom u jednoj i kuburom u drugoj ruci sa neprijateljem se borio do smrti, kako bi sačuvao topove, ali nije uspeo i život je dao za otadžbinu na LJubiću. Prema pričama koje se decenijama prenose sa kolena na koleno, Turci su Tanaska isekli na komade, a njegovu glava preneta je u manastir Voljavču, gde je sahranjena i tu i danas počiva“, izjavio je za RINU, Dragan Radičević iz sela Stragari.
Tanaskova junačka pogibija kao da je dala snagu tadašnjim srpskim borcima za slobodu i na kraju u ovom boju izvojevana je pobeda. To je podiglo ugled kneza Miloša u narodu i probudilo nadu. U brojnim spisima stoji da Miloš Obrenović nikada nije zaboravio Tanaska Rajića niti njegov hrabri čin.
“O tome svedoči i jedna anegdota, ispričana decenijama kasnije kada se knez Miloš, već u poznim godinama života, spremao za put za Čačak. Oficir iz pratnje ga je pitao da li želi u kolima da leži ili sedi, imajući u vidu da je knez već bio jako bolestan, a Miloš mu je na to odgovorio „Neću ni ležati ni sedeti, nego ću stajati, jer sad prolazimo pored LJubića”, navodi se u istorijskim spisima.
