Ruski špijuni pretvorili su nekretnine širom zapadne Evrope u mrežu „trojanskih konja“ osmišljenih za pokretanje koordinisane sabotaže, upozorili su obaveštajni zvaničnici.
Koristeći slabe pravne okvire, sumnja se da su tajne ruske jedinice kupovale osetljive nekretnine u blizini vojnih i civilnih objekata u najmanje desetak evropskih zemalja.
Sa namerom da eskaliraju svoj „hibridni rat“ protiv Zapada, ruske obaveštajne agencije navodno su kupovale vile, vikendice, skladišta, napuštene škole, gradske stanove, pa čak i čitava ostrva, kako bi ih koristile kao polazne tačke za koordinisani nadzor, sabotaže i prikrivene napade, piše Telegraph.
Aktivni i bivši službenici tri evropske obaveštajne agencije rekli su za The Telegraph da strahuju kako Rusija možda već ima eksploziv, dronove, oružje i prikrivene operativce na nekim od tih lokacija, spremne za aktiviranje u slučaju krize.
Sabotaže povezane sa Moskvom — od podmetanja požara u Londonu i Varšavi do bombi u paketima, planova atentata i pokušaja iskakanja vozova iz šina — naglo su porasle otkako je Rusija pre četiri godine izvršila invaziju na Ukrajinu. Neki u zapadnoj obaveštajnoj zajednici strahuju da bi ti incidenti mogli biti tek „probne operacije“.
Obaveštajni zvaničnici navode da bi Kremlj, umesto pokretanja konvencionalnog vojnog napada, mogao testirati odlučnost NATO-a u „sivoj zoni“, organizujući napade koje je u velikoj meri moguće negirati, sa ciljem paralizovanja saobraćajnih, komunikacionih i energetskih mreža, uz istovremeno otežavanje pozivanja na član 5 o kolektivnoj odbrani Alijanse.
„Manje je verovatno da će ovakve sabotaže dovesti do konsenzusa oko člana 5 nego što bi to bio slučaj sa konvencionalnom ruskom vojnom operacijom“, rekao je jedan obaveštajni oficir. „Mogućnost poricanja, bilo ono uverljivo ili ne, otežava utvrđivanje odgovornosti, a bez toga postaje znatno teže okupiti podršku.“
‘Prostor između mira i rata’
Blaise Metreweli, nova šefica MI6, u svom prvom govoru na toj funkciji upozorila je da Britanija sada „deluje u prostoru između mira i rata“. „Rusija nas testira u sivoj zoni taktikama koje su tik ispod praga rata“, rekla je Metreweli u decembru.
Volodimir Zelenski upozorio je tokom vikenda da je Vladimir Putin već započeo Treći svetski rat protiv Zapada. „Rusija želi da nametne svetu drugačiji način života i promeni živote koje su ljudi sami izabrali“, rekao je.
Sumnja se da Moskva koristi špijunske brodove i plovila takozvane „flote u senci“ kako bi unapred postavila senzore i daljinski aktivirane eksplozivne naprave u blizini podmorskih kablova u britanskim vodama i drugde. Kupovinom nekretnina u blizini vojnih baza ili ključne civilne infrastrukture, zvaničnici veruju da Rusija možda sprovodi sličnu strategiju i na kopnu.
„Kritična nacionalna infrastruktura izuzetno je ranjiva na zlonamerne aktivnosti stranih država“, rekao je jedan obaveštajni zvaničnik. „Dozvoljavanje ruskim državljanima da uglavnom neometano ulažu u strateške nekretnine predstavlja značajan bezbednosni rizik koji hitno treba rešiti.“
Smatra se da je Britanija ranjiva na takav napad. Iako su istražene sumnjive kupovine nekretnina u blizini sedišta MI6 u Voksholu u centralnom Londonu, kao i američke ambasade u Najn Elmsu, bezbednosni stručnjaci i pojedini političari strahuju da je Rusija možda već kupila ili će pokušati da kupi udaljene nekretnine sa pogledom na bazu podmornica Trident u Faslejnu na zapadu Škotske ili na mesta gde podmorski kablovi izlaze na kopno u Šetlandu. Postoji i bojazan da su Rusi kupili kuće u okolini vazduhoplovne baze RAF Akrotiri na Kipru.
Finska uznemirena „vojnim“ ostrvom
Evropske države sada se pozivaju da slede primer Finske, koja je u julu uvela gotovo potpunu zabranu kupovine nekretnina za Ruse i Beloruse, što je izazvalo lančanu reakciju u baltičkim državama koje su usvojile slične zakone.
Međutim, malo drugih evropskih zemalja otišlo je tako daleko, a postoji zabrinutost da Britanija i dalje ostaje ranjiva zbog rupa u zakonima o vlasništvu, čak i nakon pooštravanja pravila o transparentnosti.
Oprez Finske proizlazi iz iskustva. Obaveštajni zvaničnici je uveliko smatraju epicentrom tajne ruske strategije sticanja strateški pozicioniranih nekretnina — modela za koji se veruje da ga Moskva sada preslikava širom Evrope.
Nijedan slučaj nije toliko uznemirio finske vlasti kao Airiston Helmi, kompanija koja je potajno kupila 17 nekretnina u oblasti Arhipelaškog mora, od kojih su mnoge smeštene blizu ključnih pomorskih ruta i telekomunikacione infrastrukture u blizini luke Turku, centra finske pomorske industrije i komande mornarice.
Najupadljiviji među njima bio je ostrvo Sakkiluoto. Ujutru 22. septembra 2018. stanovnici sa druge strane kanala sa nevericom su posmatrali kako helikopteri i gliseri iskrcavaju stotine maskiranih komandosa na ostrvo.
Ono što su istražitelji tamo pronašli bilo je izuzetno. Nekretnina je imala devet pristaništa, heliodrom, bezbednosne kamere i senzore pokreta, maskirne mreže i zgrade nalik kasarnama, od kojih je svaka bila opremljena satelitskim antenama i naprednom komunikacionom opremom.
Finska je odlučila da ne okrivi direktno Moskvu i ruskog vlasnika kompanije, Pavela Melnikova, optužila je za prevaru. Prošle godine izrečena mu je uslovna kazna.
Ruska vlada odbacila je sumnje u špijunažu, a Dmitrij Medvedev, bivši predsednik, izjavio je da bi samo „bolestan um“ mogao da izvede takve zaključke.
Finski političari bili su manje uvereni, napominjući da je Airiston Helmi takođe kupio rashodovane desantne čamce finske mornarice, piše Telegraph..
Zatvaranje sumnjivih nekretnina
Od invazije na Ukrajinu 2022. godine, zvaničnici kažu da je Rusija uglavnom napustila takve grandiozne projekte i umesto toga se usredsredila na repliciranje modela Airiston Helmi „u malom, ali u velikim razmerama“, pretvarajući stotine, možda i hiljade naizgled neupadljivih zgrada širom Evrope u prislušne tačke, sigurne kuće i potencijalna skladišta oružja.
Neke od tih nekretnina otvoreno su u vlasništvu ruske države, iako su formalno namenjene naizgled bezazlenim svrhama. Zapadne vlade počele su da zatvaraju neke od njih. Poljska je prošlog novembra zatvorila ruski konzulat u Gdanjsku, dok je Britanija godinu dana ranije oduzela diplomatski status imanju u ruskom vlasništvu u Ist Saseksu, nakon što su susedi prijavili da se sa poseda lansiraju nadzorni dronovi.
Letonija je zatvorila odmarališta iz sovjetskog perioda duž svoje baltičke obale zbog straha da bi mogla poslužiti kao polazne tačke za prikrivene operacije.
Teže je pratiti znatno veći broj nekretnina u vlasništvu ruskih pojedinaca i kompanija. U Norveškoj se kolibe povezane sa osobama bliskim Kremlju nalaze u blizini osetljivih arktičkih vojnih lokacija. To uključuje kuće u Målselv Fjellandsbyju, sa pogledom na vazduhoplovnu bazu Bardufoss u Tromsu, jednu od najvažnijih vojnih baza u zemlji, opremljenu planinskim hangarima za zaštitu tamo stacioniranih aviona F-35.
Ruska pravoslavna crkva, koju zapadne obaveštajne agencije dugo smatraju blisko povezanom sa Kremljem, kupila je nekretnine u blizini pomorskih baza i radarskih postrojenja u Norveškoj i Švedskoj, što je izazvalo bezbednosnu zabrinutost.
U Norveškoj, sa pogledom na pomorsku bazu Haakonsvern u Bergenu, nalazi se molitveni dom Søreide, koji je ruska pravoslavna zajednica kupila 2017. godine. Zvaničnici su tada upozorili da bi sa te lokacije mogli da se ometaju signali i upravljaju dronovima, kao i da se obezbedi smeštaj Rusima koji bi želeli da mapiraju područje.
U švedskom gradu Vesterosu 2023. godine izgrađena je crkva koju su čuvali napadački psi i koja je bila okružena ogradom i kamerama. Nalazila se u blizini strateški važnog aerodroma, a švedska obaveštajna služba kasnije ju je procenila kao moguću platformu za špijunažu. Sveštenik koji nadzire crkvu primio je odlikovanje od SVR-a, glavne ruske civilne spoljne obaveštajne službe, naveli su zvaničnici.
„Više od decenije ruski subjekti sistematski kupuju nekretnine u Finskoj, Švedskoj i Norveškoj, i to u neposrednoj blizini vojnih baza, luka i strateških pravaca snabdevanja“, rekao je Čarli Edvards, viši saradnik za strategiju i nacionalnu bezbednost pri Međunarodnom institutu za strateške studije u Londonu.
„Ono što je nekada izgledalo kao sumnjiva komercijalna aktivnost razvilo se u prepoznat alat za hibridno ratovanje, nadzor i potencijalnu sabotažu.“
Izvan nordijskog regiona, evropske obaveštajne službe zabeležile su kupovine povezane sa Rusijom u blizini pomorskih baza i strateških plovnih puteva na Siciliji, Kritu i u kontinentalnoj Grčkoj, kao i u blizini osetljivih lokacija u Londonu, Parizu i Ženevi.
Preuzimanje gradskih stanova radi podrivanja neprijateljskih država taktika je iz vremena Hladnog rata, napomenuo je Čarli Salonijus-Pasternak, direktor Nordic West Office, geopolitičke konsultantske kuće sa sedištem u Helsinkiju. „Sovjetski Savez je poznato posedovao niz stanova u Helsinkiju za sve — od špijunaže i ‘mednih zamki’ do skladištenja oružja radi bržeg preuzimanja grada“, rekao je.
Švajcarska se pojavljuje kao poseban razlog za zabrinutost. Obaveštajni zvaničnici navode da su ruski operativci koristili nekretnine u blizini saveznog instituta za hemijsku zaštitu, koji je istraživao trovanja u Solsberiju, kako bi presretali Wi-Fi mreže i pratili stručnjake za oružje. Takođe je zabeležen porast ruskih kupovina u selima u blizini Velikog hadronskog sudarača kod Ženeve, što je podstaklo strahove od moguće sabotaže dalekovoda i kablova za prenos podataka.
Kina i „dugoročne“ prikrivene operacije
Bezbednosne agencije navode da raste broj dokaza da Kina sprovodi sličnu, iako ograničeniju strategiju.
„Rusija to radi već neko vreme, ali nije samo Rusija“, rekla je Mina Olander iz Stockholm Centre for Eastern Europe Studies, navodeći kinesku kupovinu hotela u blizini osetljive vojne infrastrukture, uključujući vazduhoplovnu bazu u Švajcarskoj predviđenu za smeštaj borbenih aviona F-35. Pod pritiskom SAD, švajcarska vojska je kupila tu nekretninu 2024. godine.
„Sada imamo bolju svest da postoji obrazac, ali mislim da smo u Evropi još u prilično ranoj fazi razumevanja ove strategije i onoga šta učiniti u vezi s njom“, dodala je Olander.
Ciljevi Kine, prema zvaničnicima, više su usmereni na dugoročni nadzor. Pozicioniranjem u blizini data centara i komunikacionih čvorišta, Peking nastoji da prikuplja danas šifrovane podatke, uz pretpostavku da bi neki od njih u budućnosti mogli postati čitljivi kako računarska tehnologija napreduje.
Ruske ambicije su neposrednije i opasnije. Obaveštajni zvaničnici upozoravaju da se ne priprema samo za špijunažu, već i za napade, potencijalno pokretanjem koordinisanih napada dronovima ili sabotaža sa unapred pozicioniranih nekretnina.
Ne bi bilo teško, primetio je Salonijus-Pasternak, poslati ruske operativce prerušene u momačko veče u objekat koji se predstavlja kao odmaralište, poput skrovišta Airiston Helmija na ostrvu Sakkiluoto, a koji je prethodno snabdeven oružjem.
„Da ste ovako govorili pre 15 godina, ljudi bi rekli da ste gledali previše filmova sa Tomom Kruzom“, rekao je Salonijus-Pasternak. „To se promenilo. Kao što smo videli u Ukrajini, obično se sprovede mnogo operacija pre nego što započne veliki rat“, piše Telegraph.
