Katarska diplomatija mogla bi, još jednom, da odigra ključnu ulogu u ubeđivanju Izraelaca i Hamasa da bar na neko vreme prekinu sukobe i otvore vrata razmeni zarobljenika, javlja Al Džazira, tvrdeći da je ovaj proces u poodmakloj fazi. Doha, istovremeno na zahtev Vašingtona, razmatra buduće odnose sa Hamasom, uključujući i proterivanje lidera ove organizacije. Tel Aviv smatra da Hamas odugovlači pregovore kako bi odložio kopnenu ofanzivu na Gazu.
“Uz Božju pomoć, borićemo se za slobodu dok budemo živi. Sloboda za Palestinu!”, rekao je, tokom prethodnog Svetskog prvenstva u fudbalu, stariji gospodin ogrnut u palestinsku zastavu obraćajući se grupi američkih vojnika koji su ručali u iračkom restoranu u Suk Vakifu, tradicionalnom trgovačkom centru Dohe.
Katar, čije su diplomate u centru složene akcije ubeđivanja Izraelaca i lidera Hamasa da razmene zarobljenike i prekinu pucnjavu u Pojasu Gaze, jedino je mesto na Bliskom istoku u kojem, u istom kadru, mogu da se vide palestinski aktivisti, američki vojnici, ali i raznorazni predstavnici Irana i avganistanskih talibana.
Blinken i Tamim el Tani u Dohi
Mir na Zapadnoj obali i u Pojasu Gaze, tokom loptanja u Dohi, obezbedio je specijalni izaslanik Muhamed el Amadi, koji je ubedio lidere Hamasa da iskoriste uticaj na ostale organizacije da ne odgovaraju na izraelske akcije u kojima je na Zapadnoj obali ubijen jedan od lidera Islamskog džihada.
Akciju zauzdavanja sveopšteg krvoprolića, koje je u Gazi izbilo posle divljačkog upada Hamasa u Izrael i osvetničkog pohoda Izraelaca koji je usledio, ponovo su preuzele katarske diplomate, koje su prethodne dane provele ubeđujući Hamas i Tel Aviv da obustave rat, bar dok dve strane ne razmene zarobljenike.
Pregovori o prekidu vatre i razmeni zarobljenika “napreduju i u poodmakloj su fazi”, javila je Al Džazira, svega dan pošto su obe strane, bar javno, odbacile mogućnost da se rat u kojem je do sada stradalo oko 10.000 ljudi nekako privede kraju.
“Katar postaje značajan deo i ključni igrač u rešavanju humanitarnih pitanja. Katarski diplomatski napori su, sada, od suštinske važnosti”, rekao je izraelski savetnik za nacionalnu bezbednost, Cahi Hanegbi.
Ipak, izraelske diplomate su nešto kasnije objasnile da im “se čini da Hamas odugovlači”, kako bi dodatno odložio ili zaustavio kopnenu ofanzivu na Pojas Gaze, što bi praktično moglo da znači da će Tel Aviv poslati trupe u Gazu bez obzira na ishod katarske diplomatske inicijative.
Odmah zatim, u Pojasu Gaze prekinute su telefonske i internet komunikacije, a izraelska vojska je objavila da će pojačati kopnene operacije protiv ciljeva Hamasa.
Katarska diplomatija iskočila je u prvi plan pokušaja da se rat zaustavi nakon posete državnog sekretara SAD Entonija Blinkena Dohi, tokom koje je od Katara zatraženo da preispita odnose sa Hamasom, uključujući i proterivanje lidera te organizacije iz Dohe.
Lider Hamasa Ismail Hanije u Dohi
Kako se diplomatski izvori dojavili Vašington postu, preispitivanje odnosa Katara i Hamasa naći će se na dnevnom redu tek kada Doha okonča šatl-diplomatiju usmerenu ka oslobađanju zatočenika na obe strane – nešto više od 200 Izraelaca koje je Hamas oteo 7. oktobra i za sada nepoznatog broja Palestinaca iz izraelskih zatvora.
Blinken se u Dohi sastao sa katarskim emirom, šeikom Tamimon bin Hamadom el Tanijem, koji je u proteklih nekoliko godina preuzeo ulogu ključnog posrednika u čitavom nizu problema sa kojima se SAD suočavaju u ovom regionu, uključujući dogovore sa talibanima, pregovore sa Iranom oko nuklearnog programa, te na koncu palestinskom pitanju.
Palestinski lideri, koji su zbog uticaja Dohe nekako zauzdavali rivalitet između Hamasa i Fataha, deo poštovanja prema katarskom emiru zasnivaju na činjenici da ova država već godinama u palestinske teritorije upumpava milione dolara vredne donacije, kojima se obezbeđuju distribucija energenata, plate tamošnjih lokalnih službenika i hrana za najsiromašnije.
Oslobađanje Amerikanaca iz Irana
Katar je sa šest miliona dolara pomogao i izgradnju stadiona nazvanog “Doha” u gradu Sahnin na severu Izraela s većinskim arapskim stanovništvom, na kojem igra Bnei Sahin, jedini uspešan fudbalski klub u kojem zajedno igraju Izraelci i Palestinci.
U poslednjoj ovakvoj akciji katarske diplomatije, isposlovano je puštanje pet američkih zatvorenika iz iranskih zatvora u zamenu za odmrzavanje šest milijardi dolara, koji su posle jednog od brojnih paketa sankcija Teheranu ostali zarobljeni u Južnoj Koreji. Kataru je, u tom složenom dogovoru, pripala i uloga arbitra na koji će se način taj novac, kada prođe rat u Gazi, koristiti.
Diplomatski prestiž Dohe, koji dramatično prevazilazi površinu ove zemlje, deo uticaja duguje i prisustvu i oko 8.000 američkih vojnika smeštenih u bazi “Al Udeid” u Dohi.
Američka baza u Kataru
Njihov broj prethodnih godina bio je 10.000, ali je postepeno smanjivan u skladu sa strategijom administracije Džozefa Bajdena da se snage sa Bliskog istoka prerasporede prema ozbiljnijim pretnjama – Rusiji i Kini.
Američka baza u Kataru “Al Udeid” posledica je komplikovanih implikacija koje su na ovaj region imali napadi Al Kaide na Njujork i Vašington 2001. godine. Nakon 11. septembra američke snage su se jednostavno iz Saudijske Arabije preselile u susedni Katar, pošto su im katarske vlasti za više od milijardu dolara izgradile novu bazu u Dohi.
Katarski izvori navode da je, tokom godina, na izgradnju kompleksa “Al Udeida” potrošeno punih osam milijardi dolara, posle čega je Doha postala centar složene diplomatije između Zapada i različitih “otpadničkih” režima i organizacija iz regiona.
