Jedni od AI očekuju savršene odgovore, drugi je odbacuju posle prve greške – a upravo takve razlike stvaraju novu podelu primene AI u poslovnom svetu. Prema iskustvu stručnjaka, postoje tri načina na koji ljudi danas pristupaju veštačkoj inteligenciji, ali samo jedan zaista donosi rezultate.
Mnogi ne postižu dobre rezultate u radu sa veštačkom inteligencijom jer pogrešno shvataju kako ona funkcioniše, smatraju stručnjaci kompanija za obuke AI.
Kroz rad sa hiljadama ljudi u oblasti AI, uočena je nova vrsta podele među zaposlenima. Jedna grupa sve prepušta mašini i prestaje da razmišlja samostalno, a druga se ponaša suprotno i u potpunosti ignoriše AI. Ali postoji i treća – ujedno i najuspešnija – grupa, koja joj pristupa kritički i koristi je kao alat kome je potrebno precizno usmeravanje i podrška da bi dao najbolje rezultate.
Važan faktor nije tehničko znanje, već radoznalost, spremnost da se isprobavaju nove stvari, da se ponekad pogreši i da se postepeno otkrije u čemu je AI zaista korisna, kako ističe Hjuitson.
Zašto mnogi ne uspevaju u radu sa AI
Problem je često u tome što ljudi ne razumeju šta je zapravo AI. Mnogi je ili posmatraju kao sveznajućeg proroka, ili je u potpunosti odbacuju nakon prve netačne informacije.
Greške nastaju zato što veliki jezički modeli, kao što je ČetGPT, funkcionišu tako što predviđaju sledeću reč na osnovu obrazaca iz podataka na kojima su obučeni. Zbog toga mogu da napišu tečan tekst o temama koje su dobro zastupljene u podacima, ali će istovremeno izmisliti informacije kada se nađu na nepoznatom terenu.
Hjuitson napominje i da korisnici najčešće dobijaju opšte i često besmislene odgovore kada postavljaju vrlo opšta pitanja.
Uspešni korisnici AI vide kao veštinu, ne kao prečicu
Najveći uspeh sa AI imaju oni koji na nju gledaju kao na veštinu koju treba savladati, a ne kao magičnu kutiju koja ponekad radi, a ponekad ne. Stručnjak smatra da korisnici moraju stalno da eksperimentišu i razmišljaju kako da sledeći put dobiju bolji ishod – drugim rečima, cilj je da tehnologija radi za nas, a ne da razmišlja umesto nas, što podrazumeva aktivan, kritički i angažovan pristup.
Mnogi već imaju veštine koje su potrebne za rad sa AI: Sposobnost komunikacije i delegiranja zadataka. Kao što radniku ne biste samo predali projekat i nestali, već biste ga podelili na korake, redovno proveravali napredak i ispravljali greške, tako treba da postupate i sa AI.
Šta treba imati na umu kada koristimo AI
Stručnjak ističe još nekoliko stvari kojih korisnici AI moraju biti svesni. Pre svega, AI sistemi su obučeni na ogromnim količinama sadržaja koje su stvorili ljudi, pa često odražavaju i naše kolektivne predrasude. Zbog toga nije dobra ideja tražiti od AI da donosi subjektivne odluke (poput procene da li neki kandidat treba da bude pozvan na razgovor za posao). Mnogo je pouzdanije koristiti je za činjenice koje se mogu proveriti (na primer, da li kandidat ima dovoljno godina iskustva).
Pored toga, razvoj ove tehnologije odvija se brže nego što većina ljudi shvata. Današnja verzija AI je, paradoksalno, najslabija koja će postojati, jer se sistemi unapređuju izuzetno brzo. Zadaci koji su pre samo godinu dana delovali gotovo nemoguće sada su postali uobičajeni, a ova tehnološka promena dešava se mnogo brže nego prethodne industrijske revolucije. Dok je nekada prolazilo i po nekoliko decenija između naučnog otkrića i njegove masovne primene, danas je taj razmak ponekad sveden na samo nekoliko meseci, prenosi “Gardijan”.
Zato ljudi koji će oblikovati način na koji AI menja svet ne moraju biti samo programeri koji grade te sisteme, već i oni koji su spremni da eksperimentišu i ozbiljno razumeju i njene mogućnosti i rizike. Upravo zbog toga, zaključuje Hjuitson, mnoge industrije imaju odgovornost da uče radnike kako da je primenjuju, tako da niko ne bude ostavljen po strani.
