Nažalost, to obično pogoršava probleme i ograničava sposobnost da se uspešno napreduje na zdrav način. Posebno teško može biti ukoliko se osoba nalazi u stanju depresije.
Samosabotirajuće ponašanje se odnosi na namerno delovanje (ili neaktivnost) koje podriva napredak ljudi i sprečava ih da ostvare svoje ciljeve, jer ometaju sopstveni napredak. Kada preduzmu ove destruktivne korake, njihovo štetno ponašanje može negativno uticati na skoro svaki deo života, uključujući odnose i karijeru.
Ukoliko se neko bori sa depresijom, poslednja stvar koja mu treba je da mu neko ukaže na njegove mane. Jer, njegov/njen um to već neprestano čini, pojačavajući samokritike iz dana u dan.
Ovo su tri uobičajene greške koje ljudi prave kada pate od depresije, kako navodi “Sajkolodži tudej”:
1. Tumačiti depresiju kao karakternu manu
Depresija nikoga ne čini slabim ili bezvrednim, a prvenstveno niko nije depresivan zato što je slaba osoba.
Iako smo svi kulturološki učeni da su jedino u 21. veku vredni oni ljudi koji ustaju u cik zore da bi vežbali, a zatim provode 12 i više sati dnevno stvarajući kompanije ili komjuterski kod, koji će zaraditi milijarde evra, ovo ipak nije jedino merilo uspeha u životu.
Ovo je naravno samo filmska i Instagram verzija života, a u realnosti postoje različiti načini da svako u ovom domenu da svoj doprinos. Neki napori i akcije svakako mogu biti izvodljivi, iako se osoba bori sa simptomima depresije. Makar u danima kada je depresija lakša i simptomi lakši.
Međutim, ukoliko se neko složi sa činjenicom da je depresija dokaz slabosti ili bezvrednosti, to će samo otežati korišćenje svih sposobnosti i snage u danima kada je depresija blaža prema obolelom.
Trebalo bi biti saosećajan prema svojoj depresiji i ograničenjima. Odrađivati male, zdrave, konstruktivne akcije i zadatke koji su izvodljiviji i time dati svoj doprinos i biti ponosan na njega.
2. Ne tražiti podršku kada je potrebna
Ljudi mogu uraditi puno stvari sami, ali rad uz podršku je ono što čini napredak ne samo pojedinca, već i čitavog društva.
Depresija je izazovno stanje koje svakodnevno testira obolelog, pa bi trebalo sve ono što se ne može samostalno uraditi, uraditi uz nečiju pomoć. Ta pomoć ne mora biti ogromna ili skupa, već se može krenuti od odgovora na pitanje: Kakva podrška bi mi omogućila da radim stvari koje želim? Koja je to pomoć od nekog drugog zbog koje bih radio ili živeo kvalitetnije?
Na primer, možda nekoga depresija sprečava da počne da koristi naprimer nov alat. Rešenje može biti u angažovanju nekoga ko bi došao u kuću obolele osobe i objasnio kako alat funkcioniše, što bi pomoglo da se napokon isti i isproba.
Iako još nema istraživanja na ovu temu, postoje ideje kako ljudi sa depresijom mogu da koriste AI četove, kako bi ublažili probleme u vezi sa fokusom i koncentracijom, između ostalog.
3. Fokusirati se na neuspehe
Biti dosledan je izuzetno teško za nekoga sa depresijom, jer je društvena poruka da se jedino može uspeti kroz dosledno praćenje navika i pravila. Što se doslednije uči, odlazi u teretanu ili radi bilo šta drugo, to će biti lakše bez obzira na emocije koje se osećaju. Postoji mnogo istraživanja koja ovo pokazuju.
Međutim, ovakva poruka ponekad može da implicira da je to jedini način da se uspe. A kada je osoba u depresiji, često je daleko od doslednosti u sprovođenju planova i svakodnevnih akcija.
Zbog toga bi trebalo razmišljati o tome šta se uradilo, umesto o onome šta se nije uspelo uraditi. Depresija se može posmatrati kao invaliditet, kao i svaki drugi, jer ima izazove i ograničenja koja mogu varirati iz dana u dan, ili iz meseca u mesec. Kao i kod svakog invaliditeta, moguće je prilagoditi se i zaobići njegove posledice.
Na taj način može se voditi ispunjen život, uz prihvatanje svojih prednosti i davanje doprinosa u okviru svojih mogućnosti. Jer svako zaslužuje da živi dobrim i kvalitetnim životom, bez obzira na prepreke sa kojima se suočava.
RTbalkan.
