Glumica Branka Petrić čuva najlepšu uspomenu na svog pokojnog muža i čuvenog glumca Bekima Fehmiua, sa kojim je decenije provela u braku.
U emotivnoj ispovesti, ona je progovorila o njegovom povlačenju iz javnog života, knjizi koju je smatrao svojim najznačajnijim delom, ali i o samom činu njegovog samoubistva, koji je opisala kao “vrhunsku estetiku odlaska”.
Bekim Fehmiu, zvezda kultnih ostvarenja kao što su “Skupljači perja”, “Specijalno vaspitanje” i “Avanturisti”, izuzetno teško je podneo urušavanje onoga što je za njega bilo sveto, plemenito i što je “imalo neku misiju da bi svet bio bolji i lepši”. Zbog toga je doneo odluku da se 1987. i 1988. godine povuče sa domaće scene, što je duboko pogodilo njegovu porodicu.
– Posle te njegove odluke kao da je neko umro, u našoj kući je bilo sedam dana tišine. Tišina je bila jača od reči – prisetila se Branka Petrić.
Internacionalnu karijeru je prekinuo nekoliko godina kasnije, nakon snimanja filma “Tristan i Izolda” 1992. godine, poručivši da ga više ništa ne zanima i da ne želi više da radi jer je “sve užasno”. Njegovu doslednost dokazuje i podatak da je, tokom snimanja filma “Avanturisti”, glatko odbio zahteve producenata iz Holivuda da promeni ime, zbog čega je tog dana čak prekinuto snimanje sa Šarlom Aznavurom.
Knjiga kao spomenik i razočaranje u svet
Umesto javnog života i glume, Bekim se osamdesetih godina potpuno posvetio pisanju svoje knjige “Blistavo i strašno”. Sam je smatrao da je upravo ovo delo “nešto najvažnije, najlepše i najznačajnije što je uradio u životu”. Ovom knjigom želeo je da podigne spomenik Prizrenu, ali pre svega svojoj majci, koja je ostala sama sa osmoro dece i uspela svima da obezbedi fakultetsko obrazovanje.
Kada se knjiga pojavila, odbijao je svaku promociju i intervjue. Njegov odnos prema svetu postajao je sve distanciraniji, pa se često poistovećivao sa Homerovim Odisejem, govoreći za sebe “Ja sam niko”, jer ga apsolutno nije zanimao “ovaj svet, ovakav kakav jeste, koji nikako nešto da nauči i da se menja nabolje”.
Poslednjih dana, Bekim je svojoj supruzi često govorio: “Sedi preko puta mene, hoću da te gledam”. Branka ističe da bi, i kada je u žurbi, uvek sela naspram njega, napominjući koliko su za brak, uprkos prolaznosti vremena, ključni ljubav, podrška i razumevanje.
Njegov tragičan kraj i samoubistvo izvršeno 15. juna 2015. godine nisu bili potpuno iznenađenje za njegovu porodicu.
– S druge strane, način na koji je on živeo i kako je shvatao svet oko sebe, možda najbolje pokazuje to što je u svojoj knjizi citirao Seneku: “Vlast nad samim sobom je najveća vlast”. On je imao vlast nad samim sobom – objašnjava glumica.
Bekim je ostavio oproštajno pismo, a njegov odlazak supruga opisuje kao “jako dobro izrežiran momenat”, sa mirnim i lepim licem koje je imalo samo mali ožiljak na slepoočnici, što je nazvala vrhunskom estetikom. Njegov pepeo prosut je po prizrenskoj Bistrici, sa dirljivom željom supružnika da se jednog dana njihovi ostaci sretnu i spoje u moru. Njihovi sinovi Hedon i poznati glumac Uliks, očev odlazak su doživeli s ogromnom tugom, ali sa svešću da je način na koji nas je napustio zapravo produžetak putanje njegovog života, onako kako ga je i proživeo.
(Telegraf.rs)
