Tri meseca uoči američkih međuizbora, demokrate vide šansu da preuzmu Kongres, dok američkom predsedniku Donaldu Trampu pada popularnost. Ishod izbora mogao bi da odredi poslednje dve godine njegovog mandata.
Tri meseca dele Sjedinjene Američke Države od međuizbora 3. novembra, glasanja koje bi moglo temeljno da preoblikuje poslednje dve godine drugog mandata predsednika Donalda Trampa i odredi ko će voditi Kongres dok se zemlja priprema za predsedničke izbore 2028. godine.
“Midterm” izbori, odnosno međuizbori, nazivaju se tako jer se održavaju na polovini predsedničkog mandata. Bira se svih 435 članova Predstavničkog doma, 35 od 100 senatora i 36 guvernera.
Rezultat će odlučiti da li će Tramp poslednje dve godine mandata provesti sa poslušnim Kongresom ili suočen sa oba doma u rukama Demokratske stranke, spremnim za istrage, blokadu zakona i, u zavisnosti od razmera pobede, otvaranje pitanja opoziva.
Republikanci trenutno imaju samo pet mandata više u Predstavničkom domu, dok u Senatu drže 53 mesta, naspram 47 demokratskih.
Važnost ovih izbora prevazilazi puko brojanje mandata. Reč je o prvom velikom testu Trampove popularnosti od povratka u Belu kuću, referendumu o ekonomskoj politici obeleženoj visokim carinama i rastućim troškovima života, ali i o tome da li će Kongres zadržati sposobnost nadzora nad izvršnom vlašću.
Ako demokrate preuzmu barem jedan dom Kongresa, dobiće ovlašćenja za saslušanja, sudske pozive i istrage administracije, uključujući kontroverzu oko dosijea Džefrija Epstina koja je uzdrmala i deo republikanske baze.
Trampu pada popularnost
Trampov politički položaj ulazi u završnicu kampanje oslabljen. Prema proseku anketa Silver Bulletin-a, analitičkom projektu statističara Nejta Silvera, Trampova neto popularnost pala je na novi minimum drugog mandata i iznosi minus 20 procentnih poena – njegov rad odobrava 38 odsto građana, dok ga 58 odsto ne odobrava.
To je, prema istom izvoru, niže nego u bilo kom trenutku njegovog prvog mandata, uključujući period nakon nereda na Kapitolu 6. januara 2021. godine.
Drugi preseci anketa beleže slične rezultate – oko 37 do 38 odsto građana odobrava njegov rad, dok ga 57 do 59 odsto ne odobrava. Posebno loše rezultate Tramp beleži među mlađim biračima i nezavisnima.
Rast troškova života izaziva najveću zabrinutost birača, tvrdi Alek Filips, glavni politički ekonomista Goldman Saksa. Pad popularnosti analitičari i ankete povezuju sa velikim skokom cena goriva i inflacijom.
Uz to, istekle olakšice za zdravstveno osiguranje u okviru Zakona o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti (ACA) i rezovi u programu Medikejd, uvedeni u okviru Trampovog poreskog i budžetskog zakona, postali su ključna tema demokratske kampanje.
Lider demokratske manjine u Predstavničkom domu Hakim Džefris obećao je da će stranka, ukoliko osvoji većinu, poništiti te rezove.
Epstinova afera dodatno komplikuje situaciju
Pored ekonomije, kampanju je obeležila i afera oko dosijea seksualnog prestupnika Džefrija Epstina, koji je svojevremeno bio blizak Trampu.
Objavljivanje znatno cenzurisanih dokumenata krajem 2025. godine razljutilo je deo republikanskih kongresmena, dok je republikanski strateg Brajan Darling upozorio da “ograničena objava ostaje politički rizik za sve republikance u ranjivim mandatima”.
Republikanski kongresmen Tomas Masi, koji je zajedno sa demokratom Rohom Kanom predvodio inicijativu za potpunu objavu dosijea, izjavio je da će afera “naštetiti republikancima na međuizborima“.
Prekrajanje izbornih jedinica
Prekrajanje izbornih jedinica postalo je jedna od najvažnijih bitaka pred izbore. Najveća borba vodi se u Teksasu, koji je usvojio novu kartu izbornih jedinica, a ona bi republikancima mogla da donese do pet dodatnih mandata.
Savezni sud u El Pasu blokirao je primenu nove mape, ali je Vrhovni sud SAD privremeno dozvolio njeno korišćenje na izborima, dok se sudski proces nastavlja.
Guverner Kalifornije Gevin Njusom odgovorio je referendumskom inicijativom “Predlog 50”, koju su birači odobrili, čime je otvoren put demokratskoj karti koja bi mogla da donese pet dodatnih demokratskih mesta.
Vrhovni sud odbio je hitnu žalbu republikanaca protiv te mape.
Slične bitke vode se u Misuriju, Severnoj Karolini, Ohaju, Floridi i Luizijani, gde je presuda Vrhovnog suda o Zakonu o pravu glasa otvorila vrata brisanju okruga sa afroameričkom većinom.
Prema analizi Cook Political Reporta, republikanci bi zahvaljujući prekrajanju mogli da dobiju osam dodatnih mesta, dok bi demokrate mogle da ostvare neto dobitak od dva. To znači da su republikanci strukturno u prednosti uprkos kalifornijskom protivudaru.
Bitka za Senat
Bitka za Senat vodi se u devet država koje analitičari smatraju konkurentnim. Demokrate brane dva mesta u državama koje je Tramp osvojio 2024. godine – Džordžiji i Mičigenu.
Republikanci brane sedam mesta, uključujući Mejn, gde šestostruka senatorka Suzan Kolins – jedina republikanska senatorka u državi koju je Kamala Haris osvojila 2024. godine – brani mandat protiv demokratskog kandidata Troja Džeksona.
Najizglednija prilika demokrata za osvajanje republikanskog mesta je Severna Karolina, gde se dugogodišnji senator Tom Tilis povukao nakon sukoba sa Trampom oko poreskog zakona.
Dodatne prilike demokratama otvaraju se u Ohaju i na Aljasci, dok se nadaju iznenađenjima u Ajovi i Teksasu ukoliko se politička klima dodatno pogorša po republikance.
Tri moguća scenarija
Ankete o stranačkom glasanju za Kongres, bez navođenja imena kandidata, pokazuju prednost demokrata, ali sa velikim razlikama u zavisnosti od istraživača.
Prosek Silver Bulletin-a krajem jula iznosio je oko šest procentnih poena u korist demokrata, dok je istraživanje Emerson Collegea zabeležilo prednost od 11 poena. Morning Consult i Rasmusen beleže uže razlike od tri do četiri procentna poena.
Analitičar CNN-a Hari Enten upozorio je da demokrate zaostaju za tempom iz 2006. i 2018. godine, kada su u istoj fazi izbornog ciklusa vodile sa sedam poena. To sugeriše da entuzijazam za veliki “plavi talas” možda nije toliko izvestan koliko bi se moglo zaključiti na osnovu pojedinih anketa sa dvocifrenom prednošću.
Tramp javno odbacuje pesimistične prognoze. Na skupu sa republikanskim guvernerima izjavio je da očekuje da će stranka “raditi fantastično” na izborima i dodao da bi rezultati mogli da budu “veliko iznenađenje”.
Analitičari uglavnom vide tri moguća ishoda.
Prvi je da demokrate preuzmu Predstavnički dom, ali ne i Senat. Drugi je da republikanci odbrane oba doma. Treći, ređe pominjani scenario jeste širi “plavi talas”, u kojem bi demokrate osvojile oba doma sa komotnom većinom.
Posledice po Trampa značajno bi se razlikovale u zavisnosti od ishoda.
Gubitak Predstavničkog doma otvorio bi demokratama punu istražnu moć nad administracijom, uključujući saslušanja o carinskoj politici, imigracionim racijama ICE-a i dosijeu Epstin. Istovremeno, Trampov zakonodavni program za poslednje dve godine mandata bio bi praktično zaustavljen, što bi ga primoralo da se u većoj meri osloni na izvršne naredbe.
Gubitak Senata dodatno bi ugrozio potvrđivanje sudskih i izvršnih kandidatura.
Sa druge strane, republikanska odbrana oba doma ojačala bi Trampovu poziciju uoči 2028. godine i dala dodatni zamah kandidatima poput potpredsednika Džej Di Vensa.
Ono oko čega se analitičari sa različitih strana političkog spektra slažu jeste da će ovi međuizbori, bez obzira na konačan ishod, predstavljati veliki referendum o Trampovom drugom mandatu i smeru kojim će Sjedinjene Američke Države krenuti u poslednje dve godine njegovog predsedništva.
Foto: ROBERTO SCHMIDT / AFP / Profimedia
Izvor: B92
