“Trebalo bi da podržimo smenu režima u SAD jer to je mnogo važnije. Bajdenova administracija nas je uvukla u ovu zbrku”, odgovorio je Tramp.
Takav stav deli i jedan od mogućih predsedničkih kandidata iz redova republikanaca, guverner Floride Ron Desantis.
“Politika promene režima u Rusiji, bez sumnje popularna među vašingtonskim spoljnopolitičkim intervencionistima, značajno bi zaoštrila konflikt i učinila upotrebu nuklearnog oružja verovatnijom. Takva politika niti bi zaustavila smrt i razaranje niti bi dovela pro-američki nastrojenog čoveka u Kremlj. Istorija nas uči da bi Putinov naslednik, u ovom hipotetičkom razvoju događaja, bio još nemilosrdniji”, smatra Desantis.
Guverner Floride jasno se odvojio od republikanaca odlučnih da brane Ukrajinu, poput demokrata, “dok god je to potrebno” izjavom da ne smatra da je zaštita granica ove evropske zemlje vitalni američki interes, kao i da bi se umesto toga trebalo okrenuti unutrašnjim pitanjima države, piše “Njujork tajms”.
Desantis je izneo svoj stav i o neprihvatljivosti slanja određenog naoružanja Ukrajini, kao i problematičnosti finansiranja Kijeva na neodređeno.
On je odgovarao na šest pitanja o Ukrajini koja je republikancima viđenim da budu predsednički kandidati na izborima 2024. godine uputila redakcija “Foks njuza”, a koje su emitovane u večernjoj emisiji novinara Takera Karlsona u ponedeljak.
Stavovi republikanaca predstavljeni u Karlsonovoj emisiji kreću se u vrlo širokom spektru kada je u pitanju sukob Rusije i Ukrajine koji je ušao u drugu godinu: od onih koji ga smatraju jednom od najvažnijih američkih pitanja i pozivaju predsednika Bajdena da se više u njega uključi, do onih koji veruju da SAD nemaju tu šta da traže i da svojim mešanjem bespotrebno rizikuju sukob većih razmera i konfrontaciju s Rusijom.
“Njujork tajms” ocenjuje da je Desantis stavovima o Ukrajini sada na liniji sa Trampom, a njegove odgovore vide gotovo kao priznanje da je kandidatura na pomolu.
“SAD imaju mnogo pitanja od vitalnog interesa – obezbeđivanje naših granica, pitanje nedovoljne spremnosti naše vojske, postizanje energetske sigurnosti i nezavisnosti, držanje na oku ekonomske, kulturne i vojne moći kineske Komunističke partije. Dalje mešanje u teritorijalni spor između Ukrajine i Rusije nije jedan od njih”, naveo je Desantis u svojim odgovorima pročitanim na Foks njuzu.
Citira se i Trampov stav da su “obe strane spremne da postignu dogovor”, kao i da “smrt i razaranje mora odmah da prestane”, uz podsećanje da je ranije izjavio da bi dozvolio da Rusija preuzme delove Ukrajine kroz pregovore.
Za razliku od Trampa i Desantisa, na suprotnom polu republikanskog spektra nalaze se potencijalni predsednički kandidati poput bivšeg potpredsednika Majka Pensa, nekadašnje ambasadorke Niki Hejli, bivšeg guvernera Krisa Kristija iz Nju Džerzija, senatora iz Južne Karoline Tima Skota.
Pens je čak, podseća se u članku, o sukobu u Ukrajini nedavno govorio kroz biblijsku simboliku, kao o borbi svetla i tame gde je ono što sija, naravno, režim Zelenskog. Obećavao je da će Amerikanci stajati uz Ukrajince dok ne svane zora pobede – “Tako nam Bog pomogao”.
Republikanci poput Pensa i Hejli Specijalnu vojnu operaciju vide kao “borbu za slobodu”, odbranu međunarodnog bezbednosnog poretka i traže od predsednika Bajdena da pruži još više pomoći ovoj zemlji, iako su SAD već sada ubedljivo najveći donator Ukrajine.
“Blanko finansiranje konflikta koje sprovodi Bajdenova administracija ‘dok god to bude bilo potrebno’ bez ikakvih zacrtanih ciljeva ili odgovornosti, odvlači pažnju od gorućih pitanja naše zemlje”, smatra, za razliku od svojih stranačkih kolega, Desantis.
On je mišljenja da odbrana Ukrajine ne bi trebalo da bude prioritet američkog predsednika, a što se tiče slanja oružja, borbenih aviona F-16 ili projektila dugog dometa ukrajinskoj vojsci, za njega je to pitanje koje uopšte ne bi ni trebalo da bude na dnevnom redu jer se takvim potezima rizikuje uvlačenje SAD u konflikt i bliži “vrućem ratu” dve najveće svetske nuklearne sile.
“Takav rizik je nedopustiv”, izričit je Desantis.
Desantis je do sada izbegavao pitanja o Ukrajini, konstatuje “Njujork tajms”, ili na njih odgovarao neodređeno, dvosmisleno. Sada se jasno opredelio za Trampovu stranu, kako se to konstatuje u članku uz sugestiju da bi to moglo da ima veze sa poslednjim istraživanjima o stavovima glasača republikanaca koji su sve manje zainteresovani za američku podršku Kijevu u sukobu s Rusijom.
Između redova, moglo bi da se posumnja da će i Desantisa, kao svojevremeno Trampa, optuživati za populizam i podilaženje masama, bez ulaženja u analizu argumenata koje je izneo.
