Masovno streljanje hiljada građana Kragujevca od strane nemačkih okupatara koje se dogodilo 21. oktobra 1941. godine bio je jedan od najtragičnijih događaja u okupiranoj Srbiji i obeležava se kao Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu.
U gradu Kragujevcu i okolini, nemačka kaznena ekspedicija izvršila je tada masakr, kao vid odmazde, nad više hiljada srpskih civila.
Prema raspoloživima saznanjima, ubijeno je 2.796 osoba, od kojih 412 u selima, a ostali u Kragujevcu.
Posebnu dimenziju tragediji daje činjenica da su, pored brojnih drugih, Nemci tada priveli i odveli na streljanje čak i đake viših razreda gimnazije, od petog do osmog razreda.
U Spomen parku u Šumaricama od 1971. godine održava se “Veliki školski čas”, manifestacija kojom se podseća na masakr koji se dogodio.
Jesen 1941. godine bila je vreme zamaha ustanka u Srbiji, koji je započeo leta te godine.
Kraljevina Jugoslavija je napadnuta i okupirana aprila te 1941. Povod je bio puč koji se dogodio 27. marta u Beogradu, kada je oborena Vlada Cvetković Maček, potpisnica Protokola o pristupanju Paktu dva dana ranije. Odmah je okupirana i Grčka koja je i bila glavni razlog nemačke invazije, zbog prisustva britanskih trupa u toj zemlji.
U Srbiji je leta te 1941. započeo ustanak protiv okupatora, nakon što je napadnut Sovjetski Savez. Usledile su nemačke odmazde, a onda i naredba da će se nadalje za jednog poginulog Nemca streljati stotinu građana Srbije kao odmazda.
Povod za streljanje u Kragujevcu bili su nemački gubici u borbi sa jedinicama pokreta otpora 16. oktobra na putu Kragujevac – Gornji Milanovac, otprilike na sredokraći između sela Bara i Ljuljaka.
Nemačka kolona je na tom putu dočekana u zasedi. Bila je to zajednička akcija pripadnika NOVJ, odnosno partizana, i Jugoslovenske vojske u otadžbini, odnosno četnika.
Poginulo je 10 nemačkih vojnika, a 26 je ranjeno.
Prilikom streljanja u Kragujevcu i okolini, nemački okupator primenio je drakonsku odredbu iz naredbe generala Franca Bemea od 10. oktobra, kojom se propisuje streljanje 100 Srba za jednog ubijenog, a 50 za ranjenog Nemca.
Brutalne odmazde započele su prvo u obližnjim selima, kao 19. oktobra selima Maršić, Ilićevo, Grošnica.
Nemačka kaznena ekspedicija je potom streljanja nastavila 21. oktobra u gradu Kragujevcu, delimično i 20. oktobra.
Naredbe generala Bemea streljano je 2.300 ljudi
Na osnovu naredbe generala Bemea izračunato je da se s ciljem odmazde strelja 2.300 lica.
Naređenje za sprovođenje odmazde u Kragujevcu neposredno je izdao major Oto Deš, tada zapovednik 749. puka, sa središtem u Kraljevu.
Nalog je potom odatle prosleđen majoru Paulu Kenigu u Kragujevac.
Pošto je tada krajskomandant Oto fon Bišofshauzen skrenuo pažnju da su, po njemu, okolna sela, kako se izrazio, legla bandita odnosno komunista, odmazde, hapšenja i streljanja, prvo su se dogodila u obližnjim selima.
Iako je Bišofshauzen tada takođe primetio da je sam grad Kragujevac uglavnom mirna sredina, brutalne odmazde su odmah nastavljene i u Kragujevcu.
Nikada nije sasvim izvesno razjašnjeno koliko je ljudi tada uhapšeno, ali se procenjuje da je privedeno između pet i šest hiljada građana. Selekcije nije bilo, ljudi su privođeni kako bi bili uočeni.
Izvršioci streljanja su bili pripadnici Vermahta
Hapšeni su muškarci starosti između 16 i 60 godina, mada je među privedenima bilo i drugih, a koliko se zna, otpora prilikom privođenja nije bilo.
Hapšenja i uzimanje talaca tada nisu bili neobični, i gotovo je izvesno da se uglavnom nije pretpostavljalo da bi moglo odmah uslediti masovno streljanje.
Svi privedeni, odnosno uhapšeni, zgurani su potom u topovske šupe koje je prethodno koristio artiljerijski puk “Tanasko Rajić”. Docnije je vršena izvesna selekcija privedenih.
Ubrzo su započela streljanja. Izvršioci su bili pripadnici Vermahta, i to Prvog bataljona 724. pešadijskog puka i pripadnici Trećeg bataljona 749. pešadijskog puka.
Odluka o izgradnji Spomen parka doneta je 1953. Iste godine prvi put je priređena organizovana komemoracija.
Spomen park koji je potom decenijama dograđivan obuhvata prostor površine 352 hektara. Memorijalni kompleks ukupno sadrži 30 masovnih grobnica.
Vlada Srbije 2012. godine donela je odluku da se dan masakra u Kragujevcu, obeležava kao Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu.
Srpska pravoslavna crkva je takođe kanonizovala stradalnike, proglasivši ih za novomučenike.
(Tanjug)
