U staroj Rusiji, a kasnije i Ruskoj imperiji i SSSR, tradicija čeličenja igrala je važnu ulogu u odrastanju dece i životu odraslih. Zahvaljujući ovoj praksi, ruski narod je bio neverovatno izdržljiv, otporan na sve vremenske (ne)prilike i bolesti, i krajnje dugovečan. U čemu je tajna?
Tradicija čeličenja potekla je sa krajnjeg severa Zemlje, iz regiona u kojima je temperatura vazduha izuzetno niska, a snežne padavine prisutne skoro tokom čitave godine. U takvim uslovima preživljavaju samo najjači i najotporniji. A znači – oni koji su se na vreme, u najranijem detinjstvu, čeličili. Kako je to izgledalo? Vrlo surovo, ali, bilo je životno neophodno.
Čeličenje je odvajkada deo ruske kulture
Narodi Jakutije su, na primer, svoju decu čeličili on prvoga dana, i to tako što bi ih nekoliko puta dnevno iznosili napolje na sneg, golišave, i natrljavali snegom i polivali ledenom vodom. I drugi severni narodi su imali ovu praksu odvajkada, kako bi se njihova tela navikla na niske temperature, a karakter – na savladavanje naizgled nesavladivih izazova.
Ova tradicija se kasnije prenela i na Carsku Rusiju, gde su mame i tate svoju decu ostavljali u kolicima da spavaju napolju (umesto u toploj kući), a kasnije ih kupali u banji i zatim “bacali” u sneg. Oni koji su živeli pored jezera su čak i plivali u ledenoj vodi. Zahvaljujući ovakvim uslovima odrastanja, deca bi od malih nogu razvijala izuzetno jak imuni sistem.
Među pristalicama čeličenja bile su i mnoge poznate istorijske ličnosti: čuveni komandant puka, Aleksandar Suvorov, je od malena išao u banju, a zatim nekoliko sati golišav hodao po snegu, dok je Aleksandar Sergejevič Puškin svako jutro praktikovao kupanje u kadi punoj leda. Ova praksa književniku je bila preventiva za odlazak kod lekara, kako je i sam govorio.
Čeličenje se prenelo i u SSSR i Rusiju
Sa dolaskom nove epohe, ova tradicija nimalo nije izgubila na značaju, već se, naprotiv, samo učvrstila u ruskoj kulturi. Tako su u Sovjetskom Savezu počeli da niču “kao iz vode” zdravstveni kompleksi, sanatorijumi, u kojima je narod uz pomoć stručnjaka prolazio kroz čitav proces čeličenja, kako bi se opšte zdravlje nacije podiglo na viši nivo.
Slično je bilo i sa vrtićima i školama – u mnogim od njih postojale su posebne grupe, za decu čiji roditelji žele da se ona čeliče, u kojima bi se mališanima kroz različite programe postepeno jačao imunitet. Ovo je bilo itekako delotvorno: postoji niz dokaza da su deca u ovim grupama za samo godinu dana postajala čak dvosturko otpornija na bolesti.
Danas, u savremenoj Rusiji, ova tradicija i dalje živi: širom zemlje mame svoju decu po najvećem mrazu satima šetaju u kolicima, dok odrasli često tokom zime odlaze u planine ili na jezera, gde se obavezno “banjaju”, a zatim tako vreli skaču u sneg ili zaleđeno jezero. Ova praksa strancima, a naročito onima iz toplijih krajeva, uvek izgleda zastrašujuće, ali je Rusima ona upisana u genima.
RTbalkan.
