U samom početku je samo jedan motor bio opcija i to nemački 3,0-litarski turbobenzinac sa šest cilindara u rednoj konfiguraciji sa 340 konjskih snaga. Međutim, prodaja preko bare je započela relativno loše (samo 5.887 isporučenih jedinica te 2020. godine) da je godinu dana kasnije u ponudi uvršćen i opcioni 2,0-litarski turbobenzinac. Razvijao je 258 „grla“ i pokazao se kao solidna alternativa svima onim koji bi da uštede po koji dolar.
Najveći svetski proizvođač vozila kaže da će manji od dva motora biti eliminisan za 2025. godinu, što znači da ponuda ostaje na samo dve konfiguracije i to 3.0 i 3.0 Premium. Ali ulazak u svet Supre je odjednom postao daleko skuplji. Ako pogledamo ponudu ove godine, verzija sa četiri cilindra košta 47.535 američkih dolara dok je konfiguracija sa šest cilindara za oko deset hiljada najmanjih zelenih novčanica skuplja ideja.
Nestankom slabije od dve verzije i povećavanjem cene za 3,0-litarski turbobenzinac, najjeftinija Supra odjednom košta 60.495 dolara. Spomenućemo da je šeststepeni manuelni menjač i dalje „besplatna“ opcija svima onima koji ga izaberu umesto osmostepenog automatika.
Toyota opravdava ovaj postupak uz priču o tome kako većina kupaca i tako bira verziju sa šest cilindara, a i podatak da Supra ima više opreme nego ikada ranije. Štaviše, konfiguracija Premium dodaje tek po koju novu boju i više kože, pa je većina kupaca zadovoljna sa baznom konfiguracijom.
Mnogi veruju da je ovo tek početak velike odluke da Toyotin sportista bude eliminisan iz ponude. Amerikanci su protekle godine kupili tek 2.652 jedinice, što je izuzetno skromna brojka da bi se eventualno moglo opravdati postojanje samog modela. Kolege sa sajta Automotive News su nedavno pisale da BMW uskoro gasi svoj model Z4, a Toyota ne želi da samostalno proizvodi Supru. Tu priču možete da pročitate ovde.
AutoRepublika
