U njemu je ležela devojka koja uopšte nije ličila na devojke tog vremena. Nadenuvši joj ime Tisulska princeza, naučnici su počeli da istražuju njeno poreklo, ali ono što su otkrili ih je ostavilo bez daha.
Početkom septembra meseca 1969. godine u selu Ržavčik u srcu Sibira desilo se neobično otkriće, koje je više podsećalo na neku priču iz naučno-fantastičnog romana, nego na realnost. Mnoge stvari koje su se dogodile tog dana ni danas nemaju logično objašnjenje, a oko Tisulske princeze se malo-malo iznova “diže prašina” i predu nove, zanimljive legende.
Slučajno otkriće Tisulske princeze
Sve se dogodilo na oko 70 metara ispod zemlje, u rudniku uglja. Rudari su kao po običaju udarali pijucima po dnu rudnika, sve dok u jednom trenutku nisu začuli čudan, šupljikav zvuk, koji do tada nisu nikada čuli. Ne znajući šta bi to moglo biti, oni su nastavili da kopaju i već nakon par udaraca, tlo pod njima se obrušilo.
Ono što su videli tog dana, rudari sigurno nikada neće zaboraviti. Pred njima je, prema legendi koja kruži, u daljini stajao nestvarno lep mermerni sarkofag dužine oko dva i po metra i visine skoro ceo metar, okružen viševekovnom tamom i misterijom koja je lebdela u vazduhu.
Oko sarkofaga su se brzo okupili i ostali rudari, kao i poslovođa, koji su počeli da fantaziraju šta bi se u njemu moglo nalaziti. Ideje o skrivenom blagu ih nisu napuštale ni na tren, pa su doneli odluku da što pre otvore sanduk i vide šta je unutra. Iako blaga nije bilo, prizor ih je svakako zatekao.
U sarkofagu je ležala devojka izuzetne lepote, okružena nepoznatom tečnošću
U sarkofagu je ležala devojka stara oko 30 godina, bujne kose i neverovatno lepih, svetlo plavih očiju, koja je izgledala kao da je pre samo minut ili dva prilegla da odmori. Njena koža je bila toliko svetla je izgledala nestvarno, kao da nije sa naše planete. A možda i nije bila – niko sa sigurnošću ne može da kaže.
Bila je obučena u providnu haljinu bele boje sašivenu od materijala koji niko u to vreme nije video, a njeno telo bilo je okruženo roze tečnošću. U tečnosti je, pored glave devojke, ležala i crna metalna kutija, koja nije ličila ni na jedan predmet iz tog doba.
Sarkofag je satima stajao otvoren, a kako se vest brzo proširila, počeli su da pristižu i lokalni stanovnici. Jedan od njih se čak odvažio da gurne prst u roze tečnost koja se nalazila u sanduku i poliže ga, želeći verovatno da privuče pažnju na sebe. Međutim, njegova radoznalost ga je koštala života: nakon nekoliko dana on je preminuo.
Tajna vitalnosti Tisulske princeze je u roze tečnosti
Već nakon par sati u rudnik su, prema navodima, pristigli i agenti KGB i pripadnici policije, vatrogasaca i vojske, a teritorija oko sarkofaga je brže bolje ograđena kako bi se princeza zaštitila. Zadatak je bio da se ona što pre prenese u Novosibirsk, kako bi se ustanovila njena starost i poreklo.
Međutim, bilo je praktično nemoguće podići mermerni kovčeg pun tečnosti, pa je doneta odluka da se ona pretoči u zasebne posude. Međutim, čim je to urađeno, telo devojke je pocrnelo! Zaključak je bio jasan: tečnost je ta koja je princezu navodno održavala u “životu”.
Ispitivanja su pokazala da je telo Tisulske princeze jedinstveno i da se do sada ni arheolozi ni paleontolozi ni sa čim sličnim nisu susretali. Sastav tečnosti je takođe nepoznat, pa čak i struktura sarkofaga ne odgovara onome što su do sada naučnici imali prilike da vide, a pretpostavlja se da oni datiraju iz perioda od pre 800 miliona godina, iz neke druge, nadmoćnije civilizacije.
RTbalkan.
