Kanadski istraživači sa Univerziteta u Montrealu, istraživali su efekat gradske buke koja deluje na ljudski organizam i istakli da je nivo buke viši od 40 decibela tokom noći i 55 tokom dana šok za naš kardiovaskularni sistem. Visoke vrednosti buke čine nas umornim, neraspoloženim i nervoznim, a dovode i do poremećaja sna.
Svakodnevno smo izloženi buci
Hronična izloženost buci u rasponu od 85 do 105 decibela, može dovesti do trajnog gubitka sluha.
Skoro 24 sata smo izloženi različitim izvorima buke, od gradske gužve i automobila, do glasne muzike i bučnih ljudi. Istraživanja pokazuju da bi vreme koje provedemo u tišini imalo mnogo koristi za naše zdravlje.
Tišina i hipertenzija
Mnogi lekari visok krvni pritisak nazivaju „tihim ubicom”. Takvim bolesnicima se često preporučuje da vreme provode u tišini.
Tišina je korisna za pažnju i koncentraciju
Neka od istraživanja utvrdila su da period tišine od samo dva minuta, posle neke bučne situacije značajno smanjuje broj otkucaja srca i pritisak u našem telu.
Pažnja i koncentracija
Obično se ispiti na fakultetima, pismeni zadaci i testovi u školama rade u tišini, jer nam ona pomaže da se koncentrišemo i fokusiramo. Mozak mnogo bolje radi kada se ne bori sa efektima buke.
Nesređene misli ili “trkačke misli” su obeležje anksioznosti.
„Navika i učenje da budemo tihi pomaže nam da se suzdržimo od bespotrebnog trošenja energije. Mentalna tišina je kapija svesnosti i korisna je kod osoba koje pate od anksioznosti”, istakao je dr Bler, koji je vođa istraživanja. Utišavanje našeg uma vodi ka zdravijem mozgu.
Uticaj tišine na hormon stresa
Mentalni fenomen preplavljenosti bukom na skupu,koncertu, dečjem rođendanu koji mnogi dožive ima fiziološku osnovu. Ta količina buke podiže nivo stresa kortizola.
Buka na koncertima dugo odzvanja u ušima
„Velika količina buke koja se akumulira u našem organizmu može da dovede do mentalnog stresa i prekomernog oslobađanja kortizola. Kada on postane visok, može da dođe do povećanja telesne težine, hroničnih bolesti, nesanice”, istakao je klinički psiholog dr Martin Prunti.
Tišina podstiče i kreativnost, naročito kada vreme provodimo u prirodi i tišini.
Da bi smo imali miran i kvalitetan san potrebno nam je mirno okruženje. Stres nastaje kada nas poremeti buka koja dolazi iz spoljnih izvora.
Utišavanje našeg uma vodi ka zdravijem mozgu.
„Tišina kod čoveka stvara osećaj mira, a smirenost stimuliše rast mozga i ublažava napetost. Sve ovo može da stvori osećaj blagostanja, jer su ljudi tada opušteniji, pa je i kvalitet sna bolji”, istakao je dr Prunti, istraživač sa univerziteta u Montrealu.
RTS.
