Novak Đoković još jednom je pomerio granice mogućeg. U spektakularnom četvrtfinalu Vimbldona, posle pet sati i 15 minuta iscrpljujuće borbe, savladao je 14 godina mlađeg Feliksa Ože-Alijasima i pokazao da ni godine, ni umor, ni povreda ne mogu da zaustave jednog od najvećih tenisera svih vremena.
Nije uobičajeno da 39-godišnji teniser u četvrtfinalu Grend slema pobedi protivnika koji je od njega mlađi 14 godina i to posle pet setova.
Nije uobičajeno ni da posle pet sati i 15 minuta igre i dalje da stiže gotovo svaku loptu koju rival šalje na njegovu stranu terena.
Nije normalno ni da posle tolikog napora kliza po travi, juri od osnovne linije do mreže, stiže skraćene lopte i pritom servira drugim servisom brzinom većom od 196 kilometara na sat.
Ali, Novak Đoković odavno nije običan teniser.
Osvajač 24 grend slem titule nalazi se na samo jednom trofeju od apsolutnog rekorda u istoriji tenisa. Za mnoge je najveći svih vremena, čovek koji iznova pronalazi dodatnu snagu baš onda kada ga kritičari otpišu.
Pod reflektorima Centralnog terena odigran je meč koji će se dugo pamtiti. Publika je u početku bodrila autsajdera, Feliksa Ože-Alijasima, da bi nakon Đokovićevog gubitka trećeg seta glasno stala uz srpskog asa.
U odlučujućem petom setu tribine su bile podeljene, ali kako je Đoković preuzimao kontrolu u taj-brejku, sve glasnije se orilo njegovo ime. Kada je Kanađanin poslao bekhend u aut za kraj meča, publika je ustala na noge i burnim ovacijama pozdravila pobedu srpskog šampiona.
Vidno iscrpljen, ali nasmejan, Đoković je posle meča rekao da je pobedio “reketom i velikim srcem”.
Ta rečenica možda najbolje opisuje završnu fazu njegove karijere. Njegovo kretanje i dalje je vrhunsko, udarci razorni, ali telo više ne oprašta sve napore.
Protiv Ože-Alijasima, jedno naizgled bezazleno proklizavanje prilikom bekhenda izazvalo je problem sa levim listom, zbog čega je morao da zatraži medicinski tajm-aut.
Povreda mu je otežavala kretanje tokom prvog seta, naročito prilikom servisa, ali je niz grešaka Kanađanina pomogao Đokoviću da povede.
Ipak, ono što je usledilo bilo je gotovo neverovatno. Više od pet sati kasnije, srpski teniser kretao se terenom gotovo jednako dobro kao na početku meča.
“Gledam ovog čoveka već 20 godina i svaki put kada dođe najveći trenutak, on pronađe način da odgovori. To je ono što smo navikli od Novaka Đokovića“, rekao je nekadašnji prvi reket Velike Britanije Tim Henman.
Ovакви trenuci, ističu mnogi, zaslužuju da budu posebno cenjeni.
Iako rivalstvo Janika Sinera i Karlosa Alkaraza obeležava novu generaciju, ATP tur još traži igrače koji mogu da se ravnopravno bore za najveće titule i privuku širu publiku.
Đoković je i dalje taj koji uspeva da pomera granice. U poslednjih nekoliko sezona uradio je ono što mnogi nisu uspeli pobedio je Sinera i Alkaraza, iako su mlađi, fizički snažniji i brži.
Na pitanje da li ga iznenađuje nivo igre koji i dalje prikazuje, Đoković je odgovorio:
“I da i ne. Iznenađuje me što u ovim godinama mogu da vodim ovakve bitke sa momcima koji su 15 godina mlađi od mene i da ih pobeđujem u ovako neizvesnim mečevima. S jedne strane, to jeste lepo iznenađenje. S druge, od sebe uvek očekujem najviše. Veoma sam samokritičan, ali trudim se da uživam u ovakvim trenucima.“
Ostaje pitanje koliko će ga iscrpeti maratonski duel pred polufinale protiv Janika Sinera.
Prošle godine Đoković je u četvrtfinalu doživeo pad koji je ostavio posledice do kraja turnira, pa je Siner to iskoristio i slavio u tri seta. Tada je srpski teniser priznao da su ga godine i povrede sustigle više nego ikada ranije.
“Ne znam šta donosi sutra. Želim da napravim još jedan korak”, poručio je Đoković.
