Presudiće tzv. onsdagsrösterna ili “glasovi od srede”, a reč je o glasovima iz inostranstva i kasnim dopisnim glasovima
Dan nakon parlamentarnih izbora, švedski mediji imali su pune ruke posla pokušavajući da predvide ko će naredne četiri godine, u izuzetno nestabilnim vremenima geopolitičkih previranja i unutrašnjih izazova, biti na čelu Švedske.
Naime, ni dan nakon izbora još nije bilo definitivnog odgovora na pitanje ko je dobio najveći broj mandata: levi blok u kom je najveća Socijaldemokratska stranka ili desni blok na čelu sa Umerenima (Moderaterna). Podaci kojima su u ponedeljak ujutru baratali tamošnji mediji govorili su o 146 poslaničkih mesta (49,5 odsto) za socijaldemokrate i levi blok, predvođene bivšom premijerkom Magdalenom Andersson, kao i 143 poslanika (49,1 odsto) desnog bloka — aktuelnih vladajućih i premijera Ulfa Kristerssona. Međutim, matematički je bilo moguće i da se rezultati preokrenu, kao na prethodnim izborima, te da koalicionu vladu sastavlja Kristersson, navode švedski mediji.
Onsdagsrösterna
Presudiće tzv. onsdagsrösterna ili “glasovi od srede”, a reč je o glasovima iz inostranstva i kasnim dopisnim glasovima. Budući da je prednost levice u ovom trenutku minimalna, dovoljno je da u среду samo nekoliko hiljada glasova prevagne na desnu stranu pa da levi blok padne na 174 ili 173 mandata i izgubi sadašnju većinu.
Izlazne ankete: Blok levog centra u tesnom vođstvu, desnica se nada preokretu
Švedski mediji su u ponedeljak bili puni izjava matematičara i statističara, ali je atmosfera ostala neizvesna. Ono što izbore u Švedskoj čini još napetijim, naročito nakon ogromnog uspeha ekstremno desničarskog AfD-a na regionalnim izborima u Nemačkoj, jeste to što će, prevagne li rezultat u korist aktuelnog premijera, na vlast u Švedskoj prvi put doći Švedske demokrate.
Zanimljivo je to što im je podrška na ovim izborima pala (sa 20,5 odsto koliko su dobili 2022. na jučerašnjih 17,5 odsto), i to prvi put otkako su 2010. ušli u švedski Riksdag. S druge strane, Umereni su juče stajali na 19,9 odsto, što je porast u odnosu na 19,1 odsto iz 2022. godine. Ne deluje mnogo, ali Kristerssonova stranka time je ponovo postala druga po snazi, dok je 2022. tu titulu poneo SD (Švedske demokrate Jimmieja Åkessona).
Podrška iz opozicije
Međutim, Kristersson je u kampanji obećao da će ovaj put u vladu primiti i švedsku krajnju desnicu, koja je protekle četiri godine iz opozicije sarađivala sa desnom koalicionom vladom koju je vodio premijer. Takva saradnja pomerila je vladine politike više udesno, pogotovo kada je reč o imigraciji i nasilju bandi koje predstavlja veliki problem u švedskim socijalno ranjivim područjima.
U svojoj analizi prvih izbornih rezultata, evropski portal Politico podseća da je Andersson “do pre dve nedelje” imala udobnu prednost u anketama. Prvi rezultati su ih potvrdili i činilo se da je Kristersson pogrešno procenio kada je u kampanji obećao da će u njegovoj novoj vladi mesta dobiti i Švedske demokrate, nakon godina blokiranja zbog povezivanja stranke sa nacističkim i rasističkim stavovima. Švedske demokrate i njihov lider u međuvremenu su radili na čišćenju imidža stranke, a prošle godine je Åkesson naručio studiju o svojim političkim počecima.
Nakon što je studija potvrdila da su među osnivačima stranke 1988. godine bili pojedinci povezani sa neonacističkim i belačkim supremacističkim pokretima, uključujući i bivše pripadnike Vafe-SS-a, stranka je izdala zvanično izvinjenje. Danas rukovodstvo tvrdi da sistematski i beskompromisno izbacuje svakog člana za koga se otkrije sklonost ekstremizmu, a sistematski ističe i da su optužbe na njihov račun politički motivisane te da ih podgreva “licemerna ekstremna levica” koja nema rešenja za aktuelne probleme u Švedskoj.
Kristersson je odbacio sumnje javnosti da bi u vladu mogli ući radikali i poručio je da će se pobrinuti da ministri iz SD-a budu kompetentni i ljudi od poverenja. Međutim, prvo će morati da dobije veći broj mandata od levog bloka. Zvanični i potvrđeni rezultati na rasporedu su za vikend. No, čak i ako Andersson uspe i dobije većinu, njen put ka formiranju vlade je nestabilniji i teže će joj biti da postigne dogovor zbog neslaganja malih stranaka iz njene koalicije. S druge strane, Kristersson je na čelu prilično uigrane koalicije.
I levica i desnica se slažu da treba zaustaviti talas migranata. Ne znaju jedino kako bez njih da prežive.
Zdravstvo broj jedan
Kada je reč o Šveđanima, glavne teme koje su ih zaokupljale bile su na prvom mestu zdravstvena zaštita, zatim pitanje snažnog porasta kriminala u zemlji, dok su imigracija i tzv. ranjive četvrti na trećem mestu kod većine ispitanika. Na četvrtom mestu bila je ekonomija, a važno je bilo i pitanje obrazovanja, odnosno pada rezultata u školama, kao i briga o starima. Zanimljivo je da je pitanje odbrane i bezbednosti kao ključno isticalo 30 odsto ispitanika.
Juče je oko 28.600 glasova delilo desni i levi blok. Izlaznost je bila oko 80 odsto. Međutim, iako je ta brojka za evropske standarde veoma visoka, zapravo je reč o nastavku trenda pada zainteresovanosti za izlazak na birališta. Na primer, 2022. izlaznost je bila 84 odsto, a 2018. postavljen je rekord od 87 odsto.
Glasovi u sredu doneli preokret 2018. i 2022.
Na švedskim izborima obično se sakupi između 200.000 i 230.000 tzv. glasova od srede. Zato se konačni rezultati sa sigurnošću mogu proglasiti tek tri dana nakon što su građani bili na biralištima.
Kada je trka tako tesna kao ovaj put, onda ti naknadno prebrojani glasovi imaju snagu da preokrenu izbore. Švedska nije izuzetak od trenda da se izbori završavaju dugotrajnim koalicionim pregovorima, i to nakon ostvarene tesne većine, jer je takav scenario sve češći.
Dogodio se na prethodnim izborima kada je jedan presudni mandat prešao u ruke Umerenima. A 2018. godine “ruke su promenila” čak tri poslanička mesta i pobedu dala socijaldemokratskoj premijerki. Pre toga, 1979. godine, pobednik se saznao nakon glasova u sredu jer je razlika bila 6.000 glasova.
