Prvi primjerak Teslinog Cybercaba sišao je sa proizvodne trake u američkoj saveznoj državi Teksasu, a vest je sa neskrivenim entuzijazmom na društvenoj mreži X podelio Ilon Mask. Za američkog proizvođača vozila to je trenutak koji označava početak nove faze, i potencijalno najradikalniji zaokret u istoriji brenda koji je već navikao svet na pomeranje granica.
Cybercab je potpuno autonomno električno vozilo bez volana i papučica. U kabini se nalaze samo dva sedišta i centralni ekran osetljiv na dodir. Dakle, to je minimalistički prostor lišen svih konvencionalnih komandi za vožnju. Za razliku od postojećih Teslinih robotaksija zasnovanih na modelima poput Modela Y, koji i dalje zahtevaju prisustvo ljudskog „bezbednosnog nadzornika“, Cybercab nema nikakvu mogućnost manuelnog upravljanja. Softver je ovde apsolutni gospodar. Upravo u tome leži i najveća kontroverza.
U vremenskom smislu preklapajući se s izlaskom prvog serijskog primerka, Mask je, odgovarajući na pitanje jednog entuzijaste na društvenim mrežama, nagovestio početnu cenu od oko 30 hiljada američkih dolara. Ambicija je jasna: Cybercab ne bi trebalo da bude samo tehnološki eksperiment, već jedno od najjeftinijih vozila za eksploataciju.
Mask je ranije govorio o cilju nazvanom „0,20 dolara po milji“, računajući sve troškove, od punjenja baterije do osiguranja i amortizacije. To znači da bi vlasnika vožnja na distanci od jedne milje (1,6 kilometara) koštala tek dvadeset američkih centi. Ukoliko bi ta računica postala realnost, ekonomija urbanog prevoza mogla bi doživeti temeljnu transformaciju.
Očekuje se da će prve veće narudžbine doći od kompanija za pružanje usluga prevoza koje se serviraju na zahtev klijenta, poput Ubera i Lyfta, ali Tesla ne krije da računa i na privatne kupce. Cybercab bi u teoriji mogao predstavljati revoluciju za sve one koji ne voze, bilo iz ličnog izbora, bilo zbog invaliditeta. Automobil koji se vozi sam mogao bi postati sredstvo lične slobode bez presedana.
Međutim, dok metal i baterije silaze sa proizvodne trake, ključno pitanje i dalje lebdi u vazduhu: da li je softver spreman? Teslin takozvani „samovozeći“ sistem (Full Self-Driving), dostupan u modelima poput Modela 3 i Modela Y, poslednjih meseci je značajno unapređen. Ipak, on je i dalje klasifikovan kao sistem autonomije nivoa 2, što znači da zahteva stalni nadzor vozača. Cybercab, bez volana i pedala, podrazumeva autonomiju nivoa 5, to jest potpunu samostalnost u svim uslovima. To je tehnološki skok koji prevazilazi sve što je do sada viđeno u serijskoj proizvodnji.
Tesla već ima ograničenu flotu robotaksija na putevima, ali i oni su u velikoj meri pod nadzorom ljudi. Pored toga, zabeležen je i zabrinjavajući broj sudara pri malim brzinama u Ostinu, jednim od retkih gradova gde je takva vožnja dozvoljena, uprkos prisustvu nadzornika. Ti incidenti podsećaju da prelazak sa asistirane na potpunu autonomiju nije samo softversko ažuriranje, već fundamentalna promena paradigme bezbednosti.
Dodatni sloj neizvesnosti unosi i Maskov komentar iz januara da će početna proizvodnja biti „bolno spora“, što je razumljivo za model koji uvodi potpuno novu filozofiju u Teslinu gamu. Neki analitičari smatraju da je kompanija krenula obrnutim redosledom: umesto da prvo dokaže besprekornu pouzdanost autonomnog sistema bez nadzora, Tesla je već lansirala vozilo koje u potpunosti zavisi od njega. Uklanjanjem fizičkih komandi, putnici se u potpunosti prepuštaju algoritmima.
Cybercab je, bez sumnje, hrabar potez, možda i najhrabriji u modernoj automobilskoj industriji. Ali hrabrost mora biti potkrepljena pouzdanošću. Dok firma ubrzava ka budućnosti bez vozača, prioritet mora biti jasan: dokazati da je softver spreman za svet u kojem volan više nije opcija. Do tada, ostaje nam da budemo oprezni optimisti i da sa podjednakom dozom fascinacije i skepticizma posmatramo rađanje jedne nove automobilske ere.
AutoRepublika
