Hipohondri često mere pritisak, posećuju lekare, izrazito su zabrinuti zbog svog zdrastvenog stanja iako medicinski nalazi govore da nema razloga. Hipohondrija podrazumeva zdravstvenu anksioznost i može veoma da oteža život. Iako se ne zna tačno šta je uzrokuje, može biti povezana sa traumama, istorijom teške porodične bolesti.
Osoba koja doživljava hipohondriju može biti toliko uverena da ima ozbiljno medicinsko stanje da malo šta može da je ubedi u suprotno. “Mogu čak i više puta menjati lekare u potrazi za bilo kakvom potvrdom da su bolesni”, kaže Huanita Gera, doktorka psihologije.
Hipohondar preterano brine o tome da li je bolestan uprkos medicinskim pregledima koji ukazuju na suprotno. Takvi pojedinci često doživljavaju upornu i nametljivu anksioznost, a njihove preokupacije često dovode do značajnih narušavanja svakodnevnog funkcionisanja, pojašnjavaju psiholozi. Ako se ne leči, stanje može dovesti do negativnih fizičkih zdravstvenih ishoda. “Istraživanja pokazuju da hronična anksioznost povezana sa hipohondrijom povećavaju rizik od srčane bolesti, što je čini značajnim problemom kako psihološkim, tako i fizičkim”, kaže dr Džejson Nagata.
Šta uzrokuje da neko bude hipohondar
“Uprkos tome što je stanje često, ne znamo tačno šta uzrokuje hipohondriju. Može biti povezano sa stvarima kao što su porodična istorija teške bolesti, ekstremni nivoi stresa i anksioznosti, lični zdravstveni strahovi ili traume proistekle iz zlostavljanja u detinjstvu, zanemarivanja, silovanja ili drugih oblika emocionalnog ili fizičkog zlostavljanja”, naglašava dr Neha Patak.
Stručnjaci naglašavaju da može biti rezultat preteranog korišćenja interneta u vezi sa pretragama o zdravlju ili praćenja naloga na društvenim mrežama koji šire strah. Može biti povezana i sa nametljivim mislima ili osobina ličnosti kao što su sklonost ka brigama ili preteranom razmišljanju.
Ljudi koji se bore sa hipohondrijom često imaju druge psihijatrijske dijagnoze kao što su depresija, poremećaji ličnosti, anksioznost, posttraumatski stresni poremećaj, ukazuju lekari.
Obično se može lečiti, ali ako je osoba spremna za pomoć
Bez obzira na to šta je uzrok ovog stanja, ono se obično može lečiti, ali pod uslovom da je pogođena osoba spremna da potraži pomoć, piše Ju-Es-Ej-Tudej.
Svetuje se da se počne sa lekarom opšte prakse, jer oni prvo mogu isključiti prisustvo bilo kojeg drugog stanja. “Kada lekar utvrdi da nema stvarne fizičke bolesti, onda vas može uputiti kod specijaliste ili stručnjaka za mentalno zdravlje na lečenje”, kaže Patak.
RTbalkan.
