Kliničko ispitivanje će početi 2024. godine, a terapija za regeneraciju zuba mogla bi da bude spremna za ljude već 2030. godine, pišu japanski mediji.
Još 2021. godine, tim sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Kjotu objavio je obećavajuće istraživanje koje je pokazalo da protein nazvan USAG-1 ograničava rast zuba kod miševa. Isključivanjem gena koji kodira proizvodnju proteina, miševima su mogli ponovo da izrastu izgubljeni zubi.
Zatim su bili u stanju da kreiraju terapiju lekovima za neutralisanje antitela koja je bila u stanju da blokira funkciju proteina, stimulišući rast novih zuba kod miševa. Kasniji eksperimenti su pokazali iste prednosti kod tvorova, koji imaju sličniji uzorak zuba ljudskom, prenosi IFL Science.
Studije na životinjama su dobre za rano istraživanje, ali tim sada želi da vidi da li tretman dobro funkcioniše kod ljudi. Kako je izvestio japanski list Mainichi, klinička ispitivanja bi trebalo da počnu u julu 2024.
„Ideja o rastu novih zuba je san svakog zubara. Radio sam na ovome još od kad sam bio diplomirani student. Bio sam uveren da ću to moći da ostvarim“, izjavio je za pomenuti list Kacu Takahaši, šef Odeljenja za oralnu hirurgiju u bolnici Kitano na Institutu za medicinska istraživanja u Osaki.
„Nadamo se da ćemo utrti put za kliničku upotrebu ove terapije“, dodao je on.
Gubitak zuba nije isključivo vezan za starije osobe, dešava se i mladim osobama, a razlozi su mnogobrojni. To može da ima veliki uticaj na kvalitet života osobe i može ozbiljno da ugrozi sposobnost varenja hrane, jer varenje zapravo počinje u usnoj duplji procesom obrade hrane, a za to su vam neophodni zubi. Osim toga kod osobe dolazi do promena u fizionomiji lica, ona se sve manje druži, prestaje da se smeje…
U teoriji, ovaj novi tretman koji se razvija u Japanu mogao bi da omogući ljudima ponovni rastu izgubljenihe zuba, baš kao što kod dece rastu stalni zubi posle ispadanja mlečnih.
Istraživači su opisali novi proces kao izazivanje „treće generacije“ regeneracije zuba, pri čemu je prva generacija nicanje mlečnih zuba kod beba, a druga stalnih zuba kasnije u detinjstvu.
