Čuveni teniski novinar Kristofer Džonson se u novoj kolumni za “Grend slem magazin” bavio nedaćama Đokovića.
Džonson se na početku svog teksta priseća čuvenog finala Australijan opena 2012. godine kada je srpski teniser savladao Rafaela Nadala nakon gotovo šest sati igre, što je bilo drugo najduže finale u istoriji.
Prema njegovom mišljenju, to je otvorilo “Eru izdržljivosti” tokom koje će Novak osvojiti 23 Grend slema, Rafa 14 Rolan Garosa, a Rodžer Fedeerer se vratio nakon povrede i dva puta osvojio AO i Vimbldon,
“Te 2012. godine su teniska industrija i njeni sponzori imali zlatnu priliku da istaknu u prvi plan vrednosti radničke klase poput posvećenosti i poštovanja. Mogli su da promovišu tenis kao put ka zdravlju za sve ljude svih godina, rase ili pola, da se bore protiv nekih pošasti ove ere: gojaznosti, dijabetesa, anksioznosi, stresa, poremećaja pažnje i mentalnih oboljenja”, piše Džonson i potom se osvrće na srpskog asa:
“Đoković, verovatno najzdravija osoba na Zemlji je bio savršen primer. Pobedio je Nadala (verovatno najvećeg takmičara svih vremena) u skoro šest sati i samo dva dana nakon što je bio bolji od Endija Marija u petočasovnom susretu. Đoković je u to vreme počeo da vodi računa o svom telu i izbacio je gluten, mesto, cigarete, injekcije i alkohol iz upotrebe (jednom se našalio da ga je boca šampanjca “napala” posle finala u Rimu). Njegova emocionalna inteligencija, mentalna snage i sposobnost da se koncentriše satima uprkos neprijateljskoj publici postavili su sjajan primer. On je bio Kralj-filozof koji je studirao nauku i jezike. Čak je imao i svoju emisiju u kojoj je sa gostima razgovarao o fizičkom i mentalnom zdravlju”.
Džonson kaže da su pored Đokovića kao primer mogli da budu uzeti i Aleksandar Zverev i njegova borba sa dijabetesom, Feliks Ože-Alijasim koji je uspeo da se izbori sa srčanim problemima, Mari, Tim, Ćorić ili Andresku koji su se mučili sa povredama koje bi okončale karijeru mnogih drugih sportista.
“Poruka je trebalo da bude jasna – ukoliko slediš dijetu i mentalno se postaviš kao Đoković, možda ćeš živeti do 100. Ako veruješ u sebe kao Nadal i oteraš demone iz svog uma, možeš da postigneš ono o čemu nisi mogao ni da sanjaš. Ako radiš kao Ferderer i Mari možeš da se izboriš sa teškim povredama i da se potom vratiš na vrhunski nivp. Ove priče su trebalo da dominiraju u deceniji nakon što je Đoković istrajao duže od Nadala nakon skoro šest sati”, nastavlja Džonson koji u daljem delu ističe da je realnost bila drugačija:
“Umesto toga, mnogi u teniskoj industriji i aktivisti u medijima su uveli sport u jamu toksične ideologije, fabrikovanih skandala, histerije i klikbejt priča. Nedelju za nedeljom su koristili za organizovanje konferencija za medije, prenosa, podkasta, Tviter fidova kao platforma da ‘ukinu‘ zamišljene neprijatelje i promene svet kroz sport. U Melburnu su zahtevali od organizatora da sklone ime osvajačice 24 Grend slem titule Margaret Kurt zbog njene netolerancije i potom su podržavali netolerantne političare koji su zatvorili i deportovali Đokovića.”
Džonson je naveo još nekoliko sličnih primera, između ostalog i diskvalifikaciju, kasnije i kompletnu nemogućnost igranja za Đokovića na US Openu, a potom se upitao da li je tenis uspeo da promeni svet.
“Gledajući unazad ovu izgubljenu deceniju, da li je njihova neumorna kampanja postigla nešto. Da li su žene ili manjine izguble novac ili prava zbog komentara Kurt, Mur ili nekoga drugog? Da li je Ameli Morezmo uništila nasleđe Suzan Leglen? Da li su fudbalerke ili košarkašice bogate kao Bili Džin King ili Martina Navratilova? Da li su se ruske trupe povukle sa Krima, Donjecka ili Luganska? Da li su Cicipas, Šapo, Feliks, Siner, Alkaras i ostali preuzeli Slemove od Rodžera, Rafe i Novaka? Ne, ništa od toga se nije desilo, Tenis nije promenio svet. Svet ga je ignorisao. Tenis je propustio priliku da privuče milione novih fanova tokom ‘zlatnog doba‘”, poentira Džonson i potom zaključuje:
“To nije zbog toga što je Đoković odbio vakcinu ili jer je Đoković fleksibilan, ili to što se zahvaljuje Bogu ili zato što nije igrao sa Rafom na Rolan Garosu 2016. i 2023. To je zato što su teniski čelnici, marketinški odredi i aktivisti iz medija pogrešili. Odveli su tenis u pogrešnom smeru. Propustili su da iskoriste ‘zlatnu priliku zlatne ere‘. I sada, neki mediji u Londonu ističu da tenis ima ‘Đoković problem‘. Đoković nije problem. oni su problem.”
