Iran više nema čak ni pozadinu obezglavljenog libanskog Hezbolaha, zbog čega se oseća veoma ranjivim.
U Teheranu se širi nervoza zbog očekivane izraelske odmazde, jer je teokratski režim postao svestan činjenice da Vašington nema kontrolu nad situacijom i da nije preterano verovatno da će uspeti da spreči Tel Aviv da gađa ključne energetske ( ili INA) infrastrukturu, navode dobro obavešteni izvori iz vrha američke diplomatije za CNN.
Iran više nema čak ni pouzdanu pozadinu obezglavljenog libanskog Hezbolaha, zbog čega se oseća veoma ranjivim na mogući napad zemlje sa jednom od najsofisticiranijih armija na svetu.
Uprkos tome što je Džo Bajden jasno i glasno rekao Izraelu da smatra moguće bombardovanje iranskih objekata „nesrazmernim“ i samim tim „neprihvatljivim odgovorom“ na nedavni napad (koji, osim nekoliko povreda od gelera od strane prolaznika, nije rezultirao ljudskim žrtve), odlazeći predsednik globalnog nije uspeo da ostavi na sceni utisak da ima situaciju pod kontrolom. Naprotiv! Nikada nije bilo jasnije da se Amerika potpuno pogubila. Istrošeni i kognitivno oslabljen predsednik, koji jedva završava rečenicu u svojim sve češćim javnim istupima, idealna je metafora za tinjajuću moć koju SAD trenutno projektuju na međunarodnoj sceni, posebno i pre svega u kontekstu krize u sredini. Istok.
Da se ne lažemo, Bajdena najviše brine scenario u kojem izraelsko-iranska razmena „ljubav za ljubav” eskalira u regionalni rat u kojem bi SAD de fakto bile gurnute van sopstvenog interesa i bez ikakve kontrole nad razvoj situacije.
Izraelska vlada, u međuvremenu, sistematski ignoriše uputstva Stejt departmenta, koji ih gotovo očajnički moli da odgovaraju za civilne žrtve u Libanu; baš kao što su uradili (takođe bezuspešno) na početku kopnene invazije na Gazu. Naime, u ovoj godini tamo je ubijeno 47.000 Palestinaca, prema procenama najrelevantnijih agencija. Najmanje 1.400 ljudi umrlo je u Libanu tokom prvih nedelja operacije.
Iako malo, trezvenih ljudi u vrhu izraelske politike i dalje postoji. Upravo zbog toga ultradesničarska vlada Benjamina Netanjahua nije postigla konsenzus o obimu i planu odmazde, ostavljajući malo prostora za optimizam. Uostalom, Izrael ovog vikenda slavi Jom Kipur, jedan od najvažnijih jevrejskih praznika, zbog čega je život u celoj zemlji privremeno stao.
Ostaje činjenica da se Izrael decenijama spremao za obračun sa Iranom, jer je u srži šiitske teokratije utkan kredo da „cionističku tvorevinu prvom prilikom treba istrebiti sa Bliskog istoka“. U tom kontekstu, prema Izraelcima, napad je najbolja odbrana, posebno u trenutku kada je režim vidno oslabljen korupcijskim skandalima, kada su Iranci, gladni međunarodnih sankcija, vidno ogorčeni rigidnošću sistema i dvostrukim standardima. koji omogućavaju nekolicini „jednakih drugima“ da uživaju u beneficijama koje su uskraćene običnom narodu.
Međutim, problem leži u činjenici da se Izrael trenutno prostire na pet linija odbrane. Opsluživanje vojnih akcija na tolikim stranama ima svoj vek, a u ovom trenutku se čini da izraelsko rukovodstvo toga nije preterano svesno, zbog čega odugovlači sa definisanjem daljeg plana i konkretnog cilja samih operacija – ovih su idealni uslovi za oholost (grč. υβρις), koja je puna grčkih tragedija.
– Ne možemo sa sigurnošću da znamo šta se dešava u vrhu izraelske politike i u kojoj su fazi trenutno u vezi sa planom osvete Iranu. Jedino u šta sada možemo da budemo sigurni je činjenica da oni svoje planove sa nama neće podeliti do poslednjeg trenutka – rekao je za Si-En-En visoki zvaničnik iz redova američke diplomatije, eksplicitno izrazivši zabrinutost i frustraciju tokom događaja.
U celu zavrzlamu su upletene i druge zemlje Arapskog poluostrva, kojima se takođe ne sviđa napeta i neizvesna situacija.
Katar neumorno razgovara sa Iranom, a ključne poruke tih razgovora prenosi svom strateškom partneru SAD (koje sa Islamskom Republikom nemaju diplomatske odnose od 1979. godine). Oni tvrde da je stav Teherana manje-više dosledan; smatraju da je priča završena ako se Izrael ne odluči na (veliku) odmazdu. Ali za novog šefa iranske diplomatije Abasa Aragčija kažu da je veoma zainteresovan za zaleđe Saudijske Arabije u slučaju izraelskog napada, zbog čega se ovih dana uputio u Rijad da dogovori moguće uslove saradnje.
Između redova informacija koje je Katar podelio sa američkim diplomatama, u Teheranu postoji velika podela između jastrebova željnih konačnog obračuna sa Izraelom i trezvenijih političara koji su svesni činjenice da im trenutni odnos snaga ne ide u prilog. .
Nepotrebno je reći da se podrška traži i iz očekivanih redova – Rusije – zbog čega se novi reformistički predsednik Masud Pezeškijan prvi put sastao sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom na marginama samita u Turkmenistanu. Tema sastanka bila je saglasnost ruskog PVO sistema S-400 za moguće presretanje izraelskog vojnog odgovora