U Beogradu je pred solidnih 20.000 gledalaca (uopšte tako nije delovalo samo 15-ak minuta pre početka susreta) pala Litvanija i sa rutinskih 2:0 (1:0) započet je put ka Evropskom prvenstvu, takmičenju koje čekamo četvrt veka.
Opšti utisak posle lepe fudbalske večeri na stadionu “Rajko Mitić” jeste da je tim Dragana Stojkovića pokazao da jeste veliki, te da je naučio da dobija “male” utakmice čak i kada ne igra najbolje.
Još neko vreme će Katar biti reper za Srbiju. Možda su očekivanja na Mundijalu “pojela orlove”, možda se tri meča sa jednim bodom i osam primljenih golova mogu svrstati među krah, neuspeh, debakl. Ali, šira slika jasno pokazuje da je srpska reprezentacija u usponu.
Tome svedoče dva vezana učešća na SP, ulazak iz C u A diviziju Lige nacija i uloga apsolutnog favorita za plasman na EURO.
Druga je stvar što na velikim takmičenjima, usled naboja euforije, naš mentalitet dolazi do izražaja i pucamo po šavovima, ali i to se uči i na tome se mora raditi.
Promene u odbrani
Mundijal u Kataru ogolio je do tančina najveću manu Srbije – odbranu. Nešto je moralo da se promeni, jasno je to bilo i selektoru, ali je period između kraja svetskog šampionata i početka kvalifikacija za EURO previše mali za “stvaranje” novih igrača.
Stoga je bilo potrebno u sopstvenim redovima pronaći rešenje i posegnuto je za rešenjem u vidu Nemanje Gudelja na poziciji centralnog štopera.
U pitanju je iznuđeno rešenje jer je Miloš Veljković povređen, ali ako vratimo film unazad primetićemo da je upravo na toj poziciji duvala promaja u drugom poluvremenu protiv Kameruna kada na terenu nije bilo štopera Verdera.
Verovatno je iz istog razloga Stefan Mitrović izostao sa spiska, a zadatak da reši problem dobio je fudbaler Sevilje gde ga je na isti način koristio Horhe Sampaoli (sada već bivši trener Andalužana usled loših rezultata).
Taj Piksijev eksperiment u nacionalnom timu pokazao se uspešnim sa aspekta neprimljenog gola, ali su upravo preko grešaka Gudelja bar dve lopte mogle da se nađu u srpskoj mreži.
Posebno u situaciji kada je Paulauskas okrenuo Gudelja u kaznenom prostoru kao da ne postoji, a ne ide u prilog ni momenat iz drugog poluvremena kada je vezista na mestu štopera ispao na sredini terena i dozvolio laku kontru koju je, kao i mnoge ove večeri, zaustavio Vanja Milinković-Savić.
I najvećim laicima je jasno da je prevagu u petak uveče doneo Dušan Tadić, te u kooperaciji sa klasama od igrača Vlahovićem, Kostićem i Mitrovićem, pobeda nije mogla da izostane.
Iako je i on imao grešaka, kapiten je prelomio utakmicu ranim golom posle školske akcije, te asistencijom gde ju je malo ko “video” osim njega i imenjaka Vlahovića.
U nastavku teksta analizirali smo njihove učinke pojedinačno, kao i selektora Dragana Stojkovića Piksija, ali nije ni bilo teško izdvojiti njih kao vinovnike prve i vrlo važne pobede u novom ciklusu kvalifikacija.https://www.youtube.com/embed/ucDhpDLwwig
U Podgoricu po rezervaciju za EURO
Sada sva četvorica, pa i vezni red, uz pomenutu odbranu, moraju da pokažu najbolje lice u ponedeljak uveče u Podgorici. Činjenica da je Crna Gora slavila trijumf u Bugarskoj (1:0) nameće breme i pritisak da se izgubiti ne sme.
Ove kvalifikacije kratko traju, tek nešto duže od grupne faze evropskog klupskog takmičenja i samim tim je smanjen kredit za neočekivane poraze. A poraz je upravo ono što nikako ne bi smelo da se desi Srbiji jer bi Crna Gora u startu bila u velikoj prednosti, pa bi se manje-više sve svelo na borbu za opasnim Mađarima.
Sa druge strane, pobeda na stadionu “Pod Goricom” otvorila bi “orlovima” autoput ka Evropskom prvenstvu, baš iz istog razloga jer bi se stekla velika prednost nad direktnim konkurentom i nastavak kvalifikacija u junu bi se dočekao gledajući sa vrha sve konkurente.
A, znamo svi, to je našim igračima uvek davalo dodatno samopouzdanje.
Dakle, nije klasična floskula da je naredni meč najvažniji, taj meč zaista bi se mogao smatrati ključnim. Tim pre jer je i u direktnom duelu protiv Stevana Jovetića, Stefana Savića i drugih vedeta Crne Gore potrebno pokazati da je “stariji brat” još uvek jači.
I da se on pita za sve.
Golman i odbrana:
Vanja Milinković-Savić – Odličan, baš kao što je bio i u Kataru. Zaustavio je sve propuste svojih saigrača u poslednjoj liniji, ali i svog brata u 75. minutu koji je nonšalantno izgubio loptu u opasnoj zoni. Vanja sve više potvrđuje da postaje neprikosnovena “jedinica” nacionalnog tima Srbije.
Strahinja Eraković – Dobio je priliku na desnoj strani odbrane i odradio posao izuzetno dobro. Možda je u početku delovao bojažljivo, ali je kasnije stekao sigurnost. Toliko da je čak dva puta zaradio pohvale selektora posle meča. Ulaskom Nikole Milenkovića prepustio mu je ulogu desnog štopera i prebacio se na ofanzivnog desnog beka.
Nemanja Gudelj – Odigrao je ceo meč kao centralni štoper i može da se pohvali da njegova odbrana nije primila gol. Ali, isto tako je sve moglo da bude drugačije da su Paulauskas u prvom i Jankauskas u drugom poluvremenu umeli da iskoriste njegove velike propuste. Kvalitetniji rivali sigurno bi to učinili, te se ne može reći da je Gudelj kao zamena za Miloša Veljkovića bilo najsrećnije rešenje.
Strahinja Pavlović – Popularni “Kalaba” odigrao je još jednu solidnu partiju za nacionalni tim, ali ništa više od toga. Pokrio je ono što se od njega očekivalo, zaustavio u saradnji sa Filipom Kostićem atake po njihovoj strani, pa mu se ne sme mnogo uzeti za zlo par nespretnih i nepreciznih dodavanja koji će brzo biti zaboravljeni.
Bekovi i vezni red:
Andrija Živković – Manje produktivan od kolege sa suprotne strane. Ima i do toga da se levonogi igrači teže snalaze na mestu desnog “ving beka”. Njegov šut u prvom poluvremenu lako je mogao da se pretvori u asistenciju za Marka Grujića, ali lopta od njegove pete nije htela u gol, već je odsela na stativi.
Filip Kostić – Velika snaga srpskog tima! Mnogi su sumnjali, ali iako je zagazio u četvrtu deceniju života dolaskom u Juventus je procvetao, a od toga profitira i reprezentacija Srbije. Bio je odličan u Kataru dok ga je povređena noga služila, a ove večeri je demonstrirao silu po levoj strani protiv Litvanaca. Ne samo u 16. minutu kada je školsku akciju krunisao asistencijom za Dušana Tadića, već i sa još nekoliko prodora, ali i defanzivnih intervencija.
Marko Grujić – Gde je stao u Portu, nastavio je u dresu sa državnim grbom. To je ono što se od njega i traži. Siguran pas, sijaset oduzetih lopti. Nije imao sreće da se od njegove pete lopta odbije u mrežu, umesto što je odsela na stativi. Čekamo da ga vidimo protiv jačih rivala.
Saša Lukić – Sasvim zadovoljavajuća partija, ali ništa više od toga. Uspevao je da proturi loptu između odbrane i veznog reda Litvanaca, čime je protivnički tim kleckao i na kraju potpuno kleknuo. Bilo ga je i u odbrani i u napadu, igrač kakvog volite da imate u ovakvoj formaciji.
Dušan Tadić – Posle Mundijala u Kataru pisali smo da će ova generacija pik imati u ovim kvalifikacijama i, nadamo se, u Nemačkoj, a da će Dušan Tadić, iako u 35. godini, biti predvodnik isto kao što je u deceniji za nama. I nismo pogrešili, pošto je golom i asistencijom povukao Srbiju kao trijumfu, kao što to recimo čini 38-godišnji Luka Modrić u Hrvatskoj. Ima među njima dosta različitosti, ali ih vezuje to da im godine, očigledno, ne mogu ništa.
Napadači:
Dušan Vlahović – Neće ga u poslednje vreme u Juventusu, ali evo drugi meč uzastopno ga hoće u dresu Srbije. I to samo može da raduje. Nije odigrao najbolju utakmicu, nije bio toliko aktivan u defanzivi kao što ume, ali je iskoristio majstorstvo Dušana Tadića i potvrdio pobedu “orlova”. Time je njegov zadatak ispunjen.
Aleksandar Mitrović – Nismo navikli da njegovo ime nije među strelcima ili asistentima, ali oba gola bila su Mitrovićeva predasistencija, pa se može reći da je ugradio sebe u ovaj trijumf. Odlično je koristio prostor između linija Litvanije, gde je zaista duvala promaja, a igrač kalibra Mitrovića je to umeo da nanjuši, namiriše i pretoči u pobedonosne akcije za golove.
Izmene:
Sergej Milinković-Savić (od 63. minuta) – Nije to onaj SMS kom se nadamo i koji je, kao recimo, u Oslu umeo da napravi razliku. Sada je mogao više da našteti timu, ne promašenom dobrom šansom tri minuta po ulasku na teren, nego i neozbiljno izgubljenom loptom na svojoj polovini gde je potom morao da interveniše njegov brat Vanja.
Lazar Samardžić (od 72. minuta) – Nikada nije lako na debiju, videlo se to i po prvotimcu Udinezea. Mnogi su odmah pomislili da bi mogao da “pušta kišu” od prvog minuta, ali to su nerealna očekivanja. Oprobao je šut, nekoliko puta se ponudio, ali više ćemo očekivati tek kada dobije veću minutažu, kao i ozbiljniju ulogu pri neizvesnijem rezultatu.
Ivan Ilić (od 72. minuta) – On je korak ispred Samardžića, ima već nekoliko utakmica u nogama u dresu Srbije, ali takođe nije imao veći uticaj na rezultat i igru. Simbolično je na terenu zamenio istog igrača kog je nedavno nasledio i u dresu Torina, Sašu Lukića.
Nikola Milenković (od 80. minuta) – Nedovoljno na terenu da bi bio ocenjen.
Dejan Joveljić (od 80. minuta) – Nedovoljno na terenu da bi bio ocenjen.
Selektor:
Dragan Stojković – I njemu i igračima i svim poklonicima fudbala u Srbiji je bilo jasno da će nešto morati da se menja u defanzivi. Probao je eksperimentom sa dve promene, jednom prinudnom Gudelja umesto Veljkovića i jednom na svoju ruku, ali vrlo uspešnom, Erakovića umesto Milenkovića. Opet je bilo propusta u poslednjoj liniji, ali Litvanci to nisu kaznili, pa je mogao slavodobitno da napusti teren na štitu zahvaljujući klasi Dušana Tadića. Sada je nužno da se ceo tim ukomponuje još bolje za Crnu Goru, jer bi tamo greške mogle skupo da koštaju, posebno nakon pobede “sokolova” u Bugarskoj.
Autor – Stefan Smuđa
