Američki avion “golfstrim” sleteo je na moskovski aerodrom Vnukovo, usred cunamija spekulacija da će administracija Donalda Trampa pokrenuti sveobuhvatnu diplomatsku akciju usmerenu ka okončanju već tri godine dugog rata u Ukrajini. Nekoliko sati kasnije, i Bela kuća i Kremlj objavili su da se zvaničnici dve države nisu sastajali. Tramp dalju pomoć Ukrajini uslovio tapijom na 500 milijardi dolara vredne retke minerale. Depoziti titanijuma u Ukrajini u rukama ruskih snaga.
“Golfstrim” koji je poleteo iz Vašingtona 10. februara i dan kasnije sleteo na moskovski aerodrom, prema navodima američkih medija, pripada Trampovom specijalnom izaslaniku za Bliski istok, Stivu Vitkofu.
Američki predsednik je, u najmanje dva navrata 2021. i prošle godine, leteo baš ovim avionom na putu za konferenciju konzervativaca u Orlandu i u decembru kada je njim doleteo na otvaranje obnovljene crkve Notr Dam u Parizu.
Prvi se oglasio portparol Kremlja, Dmitri Peskov koji je objasnio da “nema informacije” o dolasku američkog izaslanika, kao i da ne postoje bilo kakvi planovi za susret zvaničnika dve države.
Nekoliko sati kasnije, u avion je ušao Mark Vogel, američki učitelj koji je bio u ruskom pritvoru zbog navodnog šverca droge.
Hiljade sahrana kasnije…
Ipak, zvaničnici SAD i Rusije sastali su se tokom dana u Moskvi, pošto su razgovarali američka ambasadorka Lin Trejsi i zamenik šefa diplomatije Sergej Rjabkov.
Detalji ovog susreta nisu objavljeni, ali su politički analitičari ocenili da se radi o redovnim aktivnostima diplomata dve države.
Let “golfstrima” specijalnog izaslanika za Bliski istok vremenski se podudario sa talasom spekulacija o mogućem početku, prvo tajnih, a zatim i javnih pregovora SAD i Rusije usmerenih ka okončanju rata koji besni više od 1.000 dana.
Iza kulisa – o miru, retkim mineralima, podelama i oružju
Tramp je, još tokom predizborne kampanje, obećao brzo okončanje rata u Ukrajini, ali je istovremeno ispostavio Kijevu preduslove za nastavak američke vojne pomoći, prema kojima će Kijev novo naoružanje plaćati retkim elementima, čije tržište u velikoj meri kontrolišu Kinezi.
Trampova trampa
“Ukrajina možda pristane na dogovor, a možda i ne pristane. Možda jednoga dana budu Rusija, možda i ne”, rekao je Tramp, ističući da u svakom slučaju Amerika želi da vidi “profit od investicija u Ukrajinu”.
Tramp je, televizijskoj mreži Foks, rekao i da je napravljen neverovatan napredak u postavljanju scenografije za buduće mirovne pregovore, navodeći da je čelnicima vlasti u Kijevu rekao da je pomoć uslovio tapijom na oko 500 milijardi dolara vrednih retkih minerala.
“I suštinski su se složili, tako da u najmanju ruku ne ispadnemo glupi. Rekao sam im da nešto moramo da dobijemo zauzvrat. Ne možemo da nastavimo da poklanjamo toliko para”, rekao je Tramp.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je, još u oktobru, ponudio retke elemente kao deo “Plana pobede”, ali za sada ostaje nejasno da li će ih Kijev menjati za oružje ili prodavati Amerikancima po povlašćenim cenama.
Deo problema u Trampovom planu mogla bi da predstavlja činjenica da je deo depozita retkih metala u Ukrajini već u ruskim rukama. Tokom prvih meseci rata, pišu petrogradski Argumenti, ruske snage zauzele su najmanje dve lokacije na kojima su otkriveni depoziti titanijuma.
Čekajući Trampa
Početkom nedelje, pak, najavio je seriju poseta visokih američkih zvaničnika Kijevu i zatim susret sa potpredsednikom Džej Di Vensom tokom minhenske bezbednosne konferencije.
Susrete na raznim nivoima je potvrdio i Peskov, koji je pre desetak dana rekao da “postoje kontakti između različitih odeljenja, koji su u poslednje vreme intenzivirani”.
“Ne mogu vam saopštiti dodatne detalje”, rekao je Peskov.
Na istoku ništa novo
Najave trampe “minerali za oružje” žestoko je kritikovao odlazeći nemački kancelar Olaf Šolc, koji je Trampov potez nazvao “sebičnim”, navodeći da bi prirodni resursi morali biti sačuvani za poratnu obnovu Ukrajine.
Gotovo istovremeno, Rusija je objavila uslove pod kojima bi bila spremna da zaustavi operacije u Ukrajini, uključujući povlačenje ukrajinskih snaga iz “ruskih regiona”, odustajanje Kijeva od članstva u NATO, demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine i uspostavljanje neutralnog statusa te države.
Kremlj je, takođe, u sklopu mera koje bi vodile trajnom miru pomenuo i ukidanje sankcija koje je Zapad u poslednje tri godine uveo Rusiji.
