Neki moraju spavati najmanje sedam sati da bi funkcionisali sledećeg dana, dok neki imaju sposobnost da legnu, odmah zaspu, pa se probude sami nakon samo šest, pet ili čak četiri sata. Prema lekarima, ovo sigurno nije dovoljno sna, ali neki godinama ovako spavaju i ne pate zbog toga. Štaviše, nekima manje sna mnogo više odgovara, a naučnici traže odgovor zašto.
Lekari uvek govore da je neophodno spavati sedam do devet sati noću, a ako spavate manje od toga, veća je verovatnoća da ćete patiti od lošeg zdravlja kratkoročno i dugoročno. Samo neki od problema koji se mogu javiti utiču na pamćenje, metabolizam, mogu izazvati depresiju, demenciju, srčane bolesti, oslabljen imunološki sistem…
Ali poslednjih godina, naučnici su otkrili da neki ljudi ipak ne doživljavaju tako loše posledice kada spavaju manje, jer imaju genetiku koja im omogućava da budu odmorni i pravilno funkcionišu sa samo četiri do šest sati sna. Ovo sugeriše da je važniji kvalitet, a ne kvantitet sna.
Poznato je da se nekima dužina trajanja sna menja sa godinama, ali ono što je zanimljivo je da ljudi koji kraće spavaju ne doživljavau negativne posledice kao što bi se očekivalo.
Genetika igra ulogu
Kroz istraživanja je otkriveno da ljudi kojima je dovoljno najviše 6 sati sna imaju mutaciju gena zvanog DEC2, koji njihovom telu omogućava da dobro iskoristi malo sati odmora.
Istraživači su genetski konstrusali mutaciju DEC2 kod miševa, pokazujući da je tim životinjama trebalo manje sna nego njihovim drugovima koji nisu imali ovu mutaciju. Otkrili su da je jedan od zadataka gena da pomogne u kontroli nivoa hormona u mozgu zvanog oreksin, koji podstiče budnost. Zanimljivo je da je nedostatak oreksina vodeći uzrok narkolepsije, poremećaja spavanja obeleženog epizodama prekomerne dnevne pospanosti. Međutim, kod ljudi koji kratko spavaju, proizvodnja oreksina je povećana.
Istraživanjima je otkriveno sedam gena povezanih sa prirodnim kratkim snom, a svi eksperimenti na miševima su pokazali da ovi geni dovode do kraćeg sna, ali normalnog rada mozga i organzma. U testovima ponašanja nisu primećeni problemi sa pamćenjem koji obično prate kratak noćni san.
Poput miševa, ljudi koji prirodno kratko spavaju izgleda da su imuni na štetne efekte nedostatka sna – štaviše, mogu da funkcionišu izvanredno dobro. Istraživanja sugerišu da su takvi ljudi ambiciozni, energični i optimistični, sa izuzetnom otpornošću na stres i višim pragovima za bol.
“Nije da postoji nešto magično u preporučenih sedam do osam sati”, kaže Filis Zi, direktorka Centra za cirkadijalnu medicinu i medicinu spavanja na Univerzitetu Nortvestern, prenosi “Jahu lajf”. Objašnjava da postoji bezbroj načina na koje bi mozak ljudi koji kratko spavaju mogao biti efikasniji – da li imaju dužu fazu sna koja najviše obnavlja telo i mozak? Da li stvaraju veće količine cerebrospinalne tečnosti, koja “kupa” mozak i kičmenu moždinu, omogućavajući im da se otarase više toksina? Da li se njihov metabolizam razlikuje, što im pomaže da brže utonu u san i probude se?
Gde je opasnost
Kod ljudi koji prirodno kratko spavaju, upravo je najvažnija reč: Prirodno. Dakle, to mora biti prirodan proces, a bilo koja vrsta ukraćivanja sna kod živih bića koja nemaju genetske predispozicije za to ne može doneti ništa dobro, te je važno da samostalno ne pokušavamo da skratimo sate sna u nadi da dobijemo neke pozitivne efekte.
Umesto toga, svakome je preporučljivo da se drži preporučenih sedam do devet sati, osim ako ne dođe do prirodne promene u rasporedu spavanja. Tada je preporučljivo konsultovati se sa lekarom i saznati da li takva promena negativno utiče na zdravlje.
RTbalkan.
