Hadrijanov zid nalazi se na severu Engleske. Reč je o 120 kilometara dugom starorimskom odbrambenom zidu koji je delio britansko ostrvo na pola, a trebao je da zaštititi Englesku od napada plemenskog saveza Pikta sa severa (današnje Škotske).
Zid je inspirisao slavnog pisca fantastike, Džordža R. R. Martina, koji ga je posetio 1980-ih.
„Zid je predstavljao barijeru protiv mračnih sila, i to je probudilo neki osećaj u meni, važan kao piscu fantastike“, izjavio je.
Građen je od 122. do 132. godine, za vreme cara Hadrijana po kojem je dobio ime. Hadrijan je inače bio poznat kao „car-putnik“ jer je za svoje vladavine obišao gotovo celo Rimsko carstvo.
Zid koji je gradilo 15 hiljada vojnika
Mnogi pretpostavljaju kako je zid granica između današnje Engleske i Škotske, ipak to nije slučaj. Ono što zid jeste bio, je severna granica Rimskog carstva. Čine ga kameni blokovi koji su i danas vidljivi.
Svojevremeno je imao i 14 utvrđenja te 80-ak tornjeva u kojima su boravili vojnici na straži. Ovo čudo rimske arhitekture gradilo je 15. 000 vojnika.
Premda je dobro služio svrsi, Pikti su ipak nekoliko puta uspeli da ga pređu. Obnovljen je početkom 3. veka, ali je konačno napušten krajem 4. veka kada se rimska uprava povukla.
Važan rimski spomenik
Kamenje od kojeg je izgrađen iskoristili su stanovnici okolnih mesta za potrebe svoje gradnje. Danas je od njega ostao samo malen deo.
Srećom, taj deo nisu previše „očerupali“ i uglavnom je ostao u dobrom stanju, pa je 1987. upisan na UNESCO-ov spisak svetske baštine u Evropi. Proglašen je i najvažnijim rimskim spomenikom u Britaniji.
Uz sve to, zid je bio i područje značajnih nalazišta građevina, odeće, oruđa i oružja koji svedoče rimskom načinu života.
Kraj sveta
Zid je inspirirao i slavnog pisca fantastike, Džordža R. R. Martina, koji ga je posetio 1980-ih.
„Rimljanima je taj zid u to vreme bio kraj civilizacije, kraj sveta. Mi danas znamo da su iza njega Škoti, ali oni tada nisu znali šta je iza. Moglo je to biti bilo kakvo čudovište. Zid je predstavljao barijeru protiv mračnih sila, i to je probudilo neki osećaj u meni, važan kao piscu fantastike“, izjavio je.
Danas zidu pak preti drugi neprijatelj: zbog klimatskih promena i zagrevanja tla inače mokro i vlažno tlo oko zida sada isušuje, propuštajući vazduh u pukotine. Ovo predstavlja opasnost za (buduće) nalaze i sam zid.
Izvor: B92
