Fino mljevena zrna kafe se zajedno sa vodom skuvaju u džezvi, a po želji se stavi kockica ili dve šećera. Ovako spremljen napitak je mnogima nezaobilazni jutarnji ritual, pa možda i neiznanađuje što je turska kafa uvrštena na UNESKO-ovu listu nematerijalne kulturne baštine. U njeno ime, svakog 5. decembara se obeležava Svetski dan turske kafe.
Ljubitelji turske kafe će reći da ona nije samo kafa, već je kombinacija jedinstvene tehnike kuvanja, tradicije, prefinjenosti, pa čak i zabave. Duboko je ukorenjena u Turskoj i na Balkanu – služi se kao toplo piće dobrodošlice i ključni je deo svadbenih proslava, veridbi, rođenja.
Kakvu kafu pijete
Koliko puta smo čuli ovo pitanje – kako u domaćinstvima, tako i u restoranima, hotelima. Odgovor zavisi od toga šta volimo, pa može biti “gorka”, “slatka”, “obična” ili “nemoj jaku”. Način na koji se priprema turska kafa ostao je nepromenjen vekovima – pržena, sitno mlevena kafa se stavi u hladnu vodu u džezvu, onda sačekamo da provri i naspemo u šolje. Naravno da postoje varijante na temu, te se stavlja direktno u ključalu vodu. Uz nju se servira šećer ili ratluk, a čaša hladne vode se podrazumeva.
Ima svoj muzej
Prvi muzej u čast turske kafe otvoren je pre par godina zahvaljujući Naimu Koci i Atil Narinu. Nalazi se u Safranbolu, a u zbirci posvećenoj ovom napitku nalaze se različita zrna kafe, kao i brojni predmeti neophodni za njenu pripremu – mašinice, vlage za mernje, drvene kašike. Među vrednim eksponatima nalaze se: šolja koju je otomanski sultan Abdul Hamid koristio, a posebnu vrednost ima šolja sa simbolima koji predstavljaju dvanaest Imama Bektašiskog reda, navodi RTS.
U Novom Pazaru priprema se na starinski način
U ovom gradu u Raškom okrugu, u jednom lokalu u Staroj čaršiji, kafa se kuva na tradicionalni, skoro zaboravnjen način. Priprema se na žaru, metodom koja se koristila pre upotrebe struje – kuva se polako u džezvi na prosutom žaru. Svojim mirisom i načinom pripreme privlači turiste, ali i lokalce koji su itekako verni ovom napitku.
Prate je priče i legende
Najranije spominjanje konzumacije kafe dolazi iz Jemena u 15. veku. Vek kasnije kafa se raširila na Kairo i Meku, a čini se da su je s oduševljenjem prihvatali svuda gde bi prokuvali njena samlevena zrna.
Postoje razne priče i legende vezane za kafu. Mnogima je poznata ona o jemenskom pastiru koji je primetio da su njegove ovce, pošto su obrstile žbun pun neobičnih plodova, celu noć ostale budne.
RTbalkan.
