Ima dana kada nam se čini da smo stalno umorni. Glavobolja, nedostatak energije, iscrpljenost često su posledice lošeg sna.
„Promena vremenskih prilika – poslednjih dva dana smo zapravo bili svedoci zapravo četvrtog godišnjeg doba u Beogradu – od izrazito toplog dobrog i lepog vremena, do kišnog i tmurnog vremena. Upravo te promene vremenskih prilika, volimo da kažemo vremenskih akorda, su ono što naš organizam narušava, a naručito one osobe koje su podložne uticaju vremene koje zovemo meteropate čini dosta razdražljivim, osetljivim i iscrpljuje naše mehanizme adaptacije. Zato, ako govorimo i o kvalitetu spavanja, dolazi i do narušavanja kvaliteta spavanja, a naričito promenom vremenskih prilika kojima smo bili svedoci”, kaže prof. dr Dragan Hrnčić, neurofiziolog.
Ipak, na kvalitet sna može da se utiče. Stručnjaci kažu da u svakodnevnu rutinu treba da uvedemo higijenu spavanja.
„To bi podrazumevalo da imamo i određeno vreme odlaska na spavanje, da neposredno pre spavanje bar nekoliko sati – dva, tri sata ne uzimamo kofeinske napitke i da se sat do dva vremena ne bavimo intezivnom fizičkom aktivnošću. A važno je da i prostorija u kojoj spavamo bude zamračena i da temperatura bude nešto manja nego u dnevnoj sobi”, dodao je prof. dr Hrnčić.
Ponekad i prelazak iz jednog godišnjeg doba u drugo remeti san. Kako to da sprečimo, a ne lečimo?
„To bi značilo da se već sada postepeno se izlažemo suncu, dnevnoj svetlosti, i da svoje aktivnosti postepeno prilagođavamo svemu onome što nas čeka u proleće, to je zapravo, dosta više šetnje, dosta hidratacije, uzimanje dovoljno količine napitaka i, zapravo, prilagođavanje samog spavanja i vremena kada se budimo”, savetuje profesor.
Bez obzira na to da li ste među onima koji po svom bioritmu pripadaju kategoriji „sova“ i najbolje funkcionišete noću, ili ste u kategoriji „ševa” i dan je vaše vreme, neophodno je sedam do devet sati sna, da bi se organizam obnovio i bio spreman za novi radni dan.
