Zagađenje zbog sve intenzivnijih šumskih požara i toplotnih talasa moglo bi potkopati i usporiti globalne napore za poboljšanjem kvaliteta vazduha, kao i mogućnost zaštite ljudskog zdravlja, objavila je u ponedeljak meteorološka agencija Ujedinjenih nacija (WMO), upozorivši da klimatske promene otežavaju ispunjenje međunarodnih ciljeva o kvalitetu vazduha.
U svom godišnjem izveštaju o kvalitetu vazduha i klimi, Svetska meteorološka organizacija (WMO) objavila je da su zagađenje vazduha i klimatske promene usko povezani i da sa njima treba suočavati koordinisanim politikama, a ne izolovano.
Upozorila je da će ispunjavanje smernica Svetske zdravstvene organizacije o kvalitetu vazduha postajati sve teže jer je verovatnije da će i u budućnosti biti ekstremnih šumskih požara.
Oni postaju sve veći izvor štetnog zagađenja vazduha uprkos tome što su se, zbog brojnih novih propisa, smanjile emisije iz industrije i saobraćaja u mnogim razvijenim zemljama, stoji u izveštaju WMO-a.
“Bez obzira na to koliko su vaš grad ili vaša regija čisti… ako ste podložni čestim zagađenjima zbog šumskih požara, to može negativno uticati i na kvalitet vazduha u tim regijama”, rekao je za Rojters Lorenco Labrador, naučnik iz WMO-a.
U izveštaju se posebno ističe sve veći uticaj finih čestica, poznatih kao PM2.5, i prizemnog ozona, štetnog gasa u donjim slojevima atmosfere, na porast respiratornih i kardiovaskularnih bolesti.
Studija na koju se izveštaj poziva otkrila je da su se ekstremni požari i opasan dim globalno utrostručili od devedesetih godina prošlog veka i da su verovatno doprineli posledicama — a reč je o gotovo 100.000 dodatnih smrtnih slučajeva godišnje između 2010. i 2018. godine.
WMO poziva i na bolje praćenje zagađujućih materija i aerosola, među kojima su crni ugljenik i mikroplastika. Upozorava da je njihovo praćenje i dalje veoma loše uprkos tome što su široko rasprostranjeni i prisutni u atmosferi.
Ovu godinu su obeležile ekstremne vrućine i razorni šumski požari u brojnim delovima Evrope — između ostalog u Španiji, Francuskoj, Grčkoj…
WMO ističe da ekstremne vrućine postaju sve češće, intenzivnije i dugotrajnije kako se planeta zagreva.
U novom izveštaju se navodi da su koncentracije PM2.5 u 2025. godini bile iznad dugoročnih proseka u severnoj Kanadi, delovima Rusije i zapadno-centralnoj Africi zbog pojačane aktivnosti požara, dok je severozapadna Španija bila njihovo žarište nakon ogromnih požara krajem leta.
Čestice koje nastaju nakon šumskih požara posebno su štetne jer sadrže mnoštvo otrovnih hemikalija, rekao je Labrador, dodavši da njihovo udisanje može prouzrokovati upalu u celom organizmu, što može rezultirati razvojem plućnih bolesti.
