SVET koji je napeto iščekivao pojašnjenje američke politike prema Iranu, predsednik Donald Tramp u svom govoru o stanju nacije nije ponudio gotovo ništa novo.
Trebalo mu je gotovo 90 minuta da se uopšte dotakne te teme, kojoj je potom posvetio samo tri minuta, uglavnom ponavljajući svoje neodređene izjave iz proteklih dana.
Do kraja svog najvažnijeg govora u godini, Tramp nije objasnio zašto je na Bliskom istoku nagomilao najveću američku vojnu silu od invazije na Irak 2003. godine, piše The New York Times.
Nejasne poruke i iransko obećanje
Tramp je ustvrdio da Iran „ponovo sledi svoje zlokobne ambicije“ te da je nastavio da radi na razvoju nuklearnog oružja nakon američkog bombardovanja njegovih nuklearnih postrojenja prošlog juna.
„Pregovaramo s njima. Žele da postignu dogovor“, rekao je predsednik, ne nudeći nove detalje o tome kakav sporazum traži. „Ali nismo čuli te čarobne reči: ‘Nikada nećemo imati nuklearno oružje’.“
U stvarnosti, Iran je to obećanje dao više puta, iako su dokazi prikupljeni tokom godina upućivali na to da je zemlja povremeno testirala komponente koje bi se mogle koristiti za nuklearno oružje.
Uoči Trampovog govora, iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči na društvenim mrežama objavio je da Iran „ni pod kojim okolnostima nikada neće razviti nuklearno oružje“.
Izbegavanje opravdavanja sukoba
Za razliku od Trampa, predsednik Džordž V. Buš je mesecima pre invazije na Irak 2003. godine u nizu govora opravdavao rat Amerikancima i svetu.
Ti su se argumenti pokazali zasnovanima na neistinama, a rat koji je usledio mnogi istoričari smatraju teškom strateškom greškom. Trampovo usputno pominjanje Irana pokazuje da se nije preterano trudio da ubedi javnost da ta zemlja predstavlja pretnju vrednu rizikovanja američkih života.
Čini se da Trampova odluka da se ne zadržava na Iranu odražava nastojanje Bele kuće da se uoči predstojećih međuizbora usredsredi na domaće teme poput ekonomije i imigracije. To bi mogao biti i pokazatelj njegove sopstvene nesigurnosti u definisanju američkih ciljeva u sukobu sa zemljom od 90 miliona ljudi.
Pitanje je za Trampa posebno osetljivo jer je kampanju vodio na obećanju izbegavanja dugotrajnih ratova u inostranstvu. General Den Kejn, načelnik Združenog generalštaba, privatno je upozorio Trampa da bi napad na Iran nosio visok rizik od američkih žrtava.
Gomilanje vojske i diplomatski razgovori
Ranije u utorak, državni sekretar Marko Rubio izvestio je ključne poslanike o Iranu. „Ovo je ozbiljno, a administracija mora američkom narodu da objasni svoje poteze“, rekao je nakon sastanka novinarima senator Čak Šumer, vođa demokratske manjine.
Tramp je poslednjih nedelja na Bliski istok poslao sve veći broj ratnih brodova i borbenih aviona, uključujući dve grupe nosača aviona, kao i desetine lovaca, bombardera i aviona za dopunu goriva.
Prvobitno je zapretio napadom u januaru, kao odgovor na krvavo gušenje protesta u Iranu, a nedavno i ako Teheran ne pristane na sporazum o ograničavanju svog nuklearnog programa, što je ponovio i u utorak uveče.
„Radije bih rešio ovaj problem diplomatijom“, rekao je Tramp. „Ali jedno je sigurno: nikada neću dozvoliti da najveći svetski sponzor terora, a to oni jesu, poseduje nuklearno oružje. To se ne sme dogoditi.“
Pregovarači Sjedinjenih Država i Irana trebalo bi da se sastanu u Ženevi u četvrtak, uprkos tome što su američke snage već postavljene na položaje za moguće udare. Trampovi savetnici navode da predsednik razmatra početni udar kako bi primorao Iran na sporazum kojim bi se odrekao mogućnosti izrade nuklearnog oružja.
Opširniji o Venecueli nego o Iranu
Dok je o Iranu govorio kratko, Tramp je bio znatno rečitiji kada se radilo o njegovoj poslednjoj velikoj vojnoj intervenciji u Venecueli. Vrlo detaljno je opisao akciju Erika Slovera, pilota helikoptera ranjenog u januarskom napadu čiji je cilj bio da uhvati venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura.
Tramp je slikovito opisao kako se pilotova krv „slivala po podu“ helikoptera dok je sletao „pod oštrim uglom“.
To je bio još jedan pokazatelj predsednikove zaluđenosti američkom vojskom, svojim ovlašćenjima vrhovnog komandanta i utiskom za koji veruje da ga njegove demonstracije sile ostavljaju širom sveta.
Zbog ponovljenih vojnih intervencija suočio se sa vrlo malo kritika među svojim pristalicama, iako su neki republikanci zabrinuti da deluje previše usredsređeno na spoljnu politiku. Strani lideri, pohvalio se Tramp u utorak, rekli su mu u telefonskim razgovorima da je napad na Venecuelu bio „veoma impresivan“. „Svi su gledali. Videli su šta se dogodilo“, rekao je.
