Predsednik Venecuele Nikolas Maduro u utorak objavio novu mapu regiona na kojoj su prikazane dve trećine susedne Gvajane koju je “povratio” na referendumu.ne
Reč je o pokrajini Esekibo, inače bogatoj naftom, pa je tako maduro odmah naredio državnim energetskim kompanijama da počnu istraživanje u toj oblasti.
Odmah su porasli I strahovi da bi Maduro mogao da započne rat, piše Dejli mejl.
Venecuela smatra da polaže parvo na region Esekibo, koji čini čak dve trećine Gvajane, otkako im je region “uzet” 1899. Maduro je u nedelju organizovao referendum nakom su se građani izjašnjavali o pet pitanja, a nasvako su dali potvrdan odgovor, odnosno izglasano je da se Esekibo pripoji Venecueli.
Zatim je Maduro imenovao generala Aleksisa Rodrigeza Kabelja za šefa regiona i u utorak ga je poslao u grad Tumeremo, udaljeni rudarski grad u džungli, 120 milja od granice.
Venecuēlas prezidents Nikolass Maduro, ņemot vērā rezultātus strīdīgajā referendumā par robežu ar kaimiņvalsti Gajānu, pasludināja šīs valsts rietumdaļu – Esekibo – par Venecuēlas 24. štatu. https://t.co/dJgHTn3Jsk
— LTV Ziņu dienests (@ltvzinas) December 6, 2023
Gvajana je osudila nedeljni referendum, a njihov predsednik Irfan Ali nazvao je ovaj potez Madura “nepromišljenim” i rekao da njegova zemlja planira da upozori i regionalne i svetske lidere na Madurov pokušaj da poremeti mir u tom delu sveta.
“Žalosno je što bi predsednik Maduro izabrao put da prkosi nalogu međunarodnog suda. Ovo dovoljno govori o načinu na koji predsednik Maduro preferira da deluje i takođe ukazuje na činjenicu da nije zabrinut za mir i bezbednost ovog regiona“, rekao je on za Majami Herald.
“Naredba suda UN je vrlo jasna i stavila je do znanja da Venecuela ne može delovati ili preduzeti bilo kakvu akciju koja bi poremetila status kvo, a status kvo je da Gvajana upravlja i kontroliše Esekibo“, rekao je Ali.
U međuvremenu, predsednik Gvajane je zatražio podršku Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Sjedinjenih Država, Karipske zajednice, Organizacije američkih država i drugih zemalja kako bi se osiguralo da teritorija Gvajane “ne bude povređena“.
Podsetimo, Gvajana je ranije uložila žalbu Međunarodnom sudu pravde, najvišem sudu Ujedinjenih nacija, koji je u petak naredio Venecueli da ne preduzima nikakve radnje da promeni status kvo dok veće ne donese odluku o suprotstavljenim zahtevima dve zemlje. Svaka odluka može potrajati godinama.
3/4 Irfaan Ali, predsednik Guyane je potvrdio da ima vojnu podršku Sjedinjenih Država da odbrani Esekibo od invazije Venecuele.
— Maja (@BrojeviMaja) December 6, 2023
Imamo podršku Komonvelta, Karikoma, Kube i Indije. S njima se spremamo da branimo ono što je naše. https://t.co/tXSjzWm2zv
Predsednik Venecuele Nikolas Maduro dobio je pobedu koju je želeo kada je na referendumu prošlog vikenda odlučeno da Venecuela treba da prisvaja oko 130.000 kvadratnih kilometara bogatu regiju Esekibo, oblast za koju tvrde da je ukradena od njih kada su izrezani pre više od 100 godina.
Međutim, slab odziv na referendum sugeriše da vladajuća partija gubi uticaj i da ne slušaju narod, piše Associated Press (AP).
Madurova vlada nedeljama je promovisala referendum kao čin patriotizma koji bi ujedinio zemlju. U tu svrhu angažovao je pozorišne umetnike i regeton muzičare. Nacionalna izborna komisija Venecuele saopštila je u ponedeljak da je na referendum izašlo oko 10,5 miliona birača, ili nešto više od polovine od 20,6 miliona registrovanih birača u zemlji. Međutim, ove brojke su u suprotnosti sa svedočenjima ljudi koji su izašli na referendum, koji su rekli da jednostavno nije bilo dugih redova na biračkim mestima, koji su česta pojava na izborima svake vrste u Venecueli.
Gvajana je referendum okarakterisala kao razlog za aneksiju Esekiba i tražila pravdu pred Međunarodnim sudom pravde (ICJ), glavnim pravosudnim telom Ujedinjenih nacija (UN). Prošlog petka, MSP je naredio Venecueli da ne preduzima nikakve radnje koje bi promenile status kvo. Sud je tražio od obe zemlje da mu iznesu svoje stavove i potom odluče kako će rešiti spor. AP navodi da bi ovaj proces mogao da potraje godinama.
Džef Remzi, viši analitičar za venecuelanska pitanja u istraživačkom centru Atlantskog saveta, rekao je da je nedovoljna izlaznost na referendum loš znak. “Ovo će biti istorijski poraz za vladu i njenu sposobnost da dovede birače na birališta. Politički, to je zemljotres koji će uzdrmati vladajuću koaliciju koja se ponosi time što je u stanju da mobiliše građanstvo”, dodao je Remzi, tvrdeći da izlaznost će sigurno zabrinuti Madura, koji je obećao narodu i opoziciji da će biti predsedničkih izbora 2024. godine.
Sve se vrti oko – nafte
Na krilima neke vrste uspeha na referendumu, Maduro je u utorak rekao da će odobriti vađenje nafte u Esekibu, prenosi Rojters. Državna naftna kompanija PDVSA i državna čeličana CVG osnovaće odeljenja koja će se baviti Esekibom, rekao je venecuelanski predsednik. „Državne kompanije će odmah izdati dozvole za istraživanje i eksploataciju gasa, nafte i rudnika u našoj Gvajanskoj Esekibi“, rekao je Maduro. Predsednik Venecuele je dodao da je izradio predlog zakona za uspostavljanje nove države na toj teritoriji i da će kompanije koje već posluju na njenoj teritoriji takođe morati da odu u roku od tri meseca.
Predsednik Gvajane Irfaan Ali rekao je u utorak da Maduro ignoriše MSP i da će tražiti pomoć i od njega i od Saveta bezbednosti UN. “Gvajanska vojska je u visokoj pripravnosti. Venecuela se jasno proglasila odmetničkom nacijom”, rekao je Ali i dodao da je već kontaktirao generalnog sekretara UN Antonija Gutereša.
Esekibo je veći od Grčke i bogat je mineralima i energijom. Zauzima dve trećine teritorije Gvajane i daje joj pristup delu Atlantskog okeana gde je energetski gigant pronašao velike količine nafte 2015. godine.
Esekibo je bio deo Venecuele dok je bio pod kontrolom Španije od sredine 16. veka do 1821. godine. Karakas se dugo protivio granicama koje su uspostavili međunarodni arbitri 1899. godine, kada je Gvajana još bila britanska kolonija. Venecuelanski zvaničnici tvrde da su ih arbitri prevarili i da su hteli da im otmu zemlju. Zvaničnici tvrde da je sporazum o rešavanju teritorijalnog spora potpisan 1966. godine poništio odluku iz 1899. godine. Gvajana, međutim, tvrdi da odluka iz 1899. i dalje važi i da je važeća.
Kako je Jutarnji pisao početkom decembra, Gvajana je na putu da petu godinu zaredom ostvari dvocifreni rast BDP-a, čime je postala jedina zemlja na svetu koja je to učinila u ovom veku. Prema poslednjim procenama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), ova mala južnoamerička zemlja će do kraja godine imati privredni rast od oko 38 odsto, a očekuje se da bi taj rast u narednih pet godina mogao da bude 115 odsto.
Nikad poželjnija mlada
Mogućnosti u Gvajani su se značajno promenile kada je EkkonMobil 2019. godine počeo da eksploatiše ta ogromna nalazišta nafte i gasa koje je otkrio 2015. godine. Pretpostavlja se da će proizvodnja nafte u Gvajani porasti sa ovogodišnjih 390.000 barela dnevno na 1,2 miliona barela dnevno 2027. godine.
„Snažan rast Gvajane je bio i nastaviće da bude podstaknut brzom ekspanzijom proizvodnje nafte nakon niza otkrića poslednjih godina“, rekao je za CNBC Endrju Trahan, šef istraživanja Latinske Amerike u Fitch Solutions. Ta zemlja je prošle godine zabeležila rast BDP-a od 62,3 odsto, što je najveći rast u svetu.
Esekibo je veći od Grčke i bogat je mineralima i energijom. Zauzima dve trećine teritorije Gvajane i daje joj pristup delu Atlantskog okeana gde je energetski gigant pronašao velike količine nafte 2015.
Pored proizvodnje nafte, ekonomski rast nekada jedne od najsiromašnijih zemalja u regionu bio je podstaknut investicijama u transport, stanovanje i razvoj ljudskog kapitala. Rudarstvo i šumarstvo pokazuju dobre rezultate jer se Gvajana nalazi na severnoj obali Južne Amerike, okružena amazonskom prašumom.
Gvajana je postala toliko poželjan „svajač” da ju je OPEK (Organizacija zemalja izvoznica nafte) pozvao da joj se pridruži ove godine, ali je odbila jer bi tada morala da održava stabilno tržište, što znači da bi morala da smanji proizvodnju nafte. . Cilj Gvajane u ovom trenutku je da maksimizira svoja ogromna otkrića nafte dok još uvek postoji globalna potražnja za naftom.
Uprkos snažnom ekonomskom rastu zemlje, gvajansko društvo je i dalje duboko podeljeno. Oko 35 odsto stanovništva živi u ekstremnom siromaštvu, sa prihodom od jednog dolara dnevno. Glavni i najveći grad Gvajane, Džordžtaun, dugo nije obnavljan. Pored toga, javni prevoz je prilično loš.
Ekonomisti upozoravaju aktuelnu gvajansku vladu da ne ponavlja greške svojih kolega u upravljanju naftnom industrijom. Eksperti su najviše zabrinuti što Gvajani nedostaje pravni i regulatorni okvir za suočavanje sa očekivanim prilivom bogatstva i upozoravaju da bi to moglo dovesti do slabljenja demokratskih institucija.
