Prema istraživanju nedeljnika Welt am Sonntag, samo u 14 saveznih pokrajina, za koje su podaci dostupni, najmanje 309.852 osobe stekle su prošle godine nemačko državljanstvo, čime je premašen dosadašnji rekord od 291.955 naturalizacija iz 2023. godine, piše Deutsche Welle.
Razlozi naglog porasta
Nadležni organi nagli porast pripisuju dvama glavnim razlozima. S jedne strane, to su migranti koji su u Nemačku stigli 2015. i 2016. godine. Oni su, naime, tokom poslednjih nekoliko godina ispunili potreban uslov minimalnog boravka za sticanje državljanstva. S druge strane, i dalje se oseća efekat reforme zakona o državljanstvu koju je sprovela prethodna koaliciona vlada, a kojom su uslovi za dobijanje nemačkog pasoša znatno olakšani.
Naturalizacija je sada moguća već nakon pet godina boravka, umesto dosadašnjih osam, a dvojno državljanstvo je načelno prihvatljivo pod uslovom da su ispunjeni ostali kriterijumi, uključujući samostalno obezbeđivanje egzistencije. Hrvatskih državljanki i državljana to se nije ticalo, jer je Nemačka i pre ove reforme dopuštala dvojno državljanstvo ukoliko je ono drugo iz neke od zemalja Evropske unije. Međutim, novina je da sada i građani koji poseduju državljanstvo, na primer hrvatskih suseda iz Bosne i Hercegovine ili Srbije, mogu dobiti nemačko državljanstvo, a da ne moraju da se odreknu državljanstva BiH, odnosno državljanstva Srbije.
Regionalne razlike i poreklo novih državljana
S tim u vezi, Welt am Sonntag piše da su u mnogim saveznim pokrajinama brojke upravo nakon te reforme eksplodirale. Berlin je sa 39.034 osobe naturalizovao gotovo dvostruko više ljudi nego 2023. godine. Brandenburg beleži rast od 25 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Najvažnija zemlja porekla u mnogim saveznim pokrajinama i dalje je Sirija, ali raste i broj naturalizacija turskih i ruskih državljana. Samo u Severnoj Rajni-Vestfaliji naturalizovan je 3.841 Rus, što je čak 67,4 odsto više nego godinu ranije, piše Deutsche Welle.
Sledeći talas: Ukrajinci na redu
Iako neke gradske i regionalne uprave već sada beleže pad broja zahteva, pripremaju se za novi talas naturalizacija. Procenjuje se da će sledeći veliki talas doneti ukrajinske izbeglice.
„Pošto je prvi veliki talas bekstva počeo sa početkom sukoba 24. februara 2022. godine, prve izbeglice će potrebnih pet godina boravka ispuniti u proleće 2027.”, rekao je portparol severnonemačkog okruga Aurih.
Nemački pasoš više neće moći da dobije bilo ko. Sprema se drastična promena, na udaru i stranci koji su već stigli.
Dodatni podsticaj predstavlja i istek dosadašnjeg kolektivnog zaštitnog statusa u martu 2027, rekao je ovaj portparol. „Kako bi stekle pravnu sigurnost, mnoge izbeglice iz Ukrajine verovatno će iskoristiti skraćeni petogodišnji rok za naturalizaciju, koji je prihvatanjem dvojnog državljanstva dodatno dobio na atraktivnosti.”
Za razliku od izbeglica iz 2015. i 2016, Ukrajinci imaju „značajne strukturne prednosti”, izjavio je portparol okruga Aurih za Welt am Sonntag i pojasnio da, zahvaljujući pristupu tržištu rada bez prepreka, mnoge Ukrajinke i Ukrajinci mogu znatno brže da dokažu samostalno obezbeđivanje egzistencije, a izostaju i dugotrajni postupci provere razloga za dobijanje azila, kao i identiteta.
