Pametn telefon postao je neizostavan deo svakodnevice, ali malo korisnika razmišlja o tome koliko podataka o njihovom kretanju uređaji prikupljaju svakog dana. Mnogi veruju da je dovoljno isključiti GPS kako bi uređaj prestao da prati lokacije, ali u praksi je situacija znatno složenija, objašnjava ZDNet .
Određivanje lokacije na modernim telefonima oslanja se na čitav niz tehnologija koje rade zajedno. GPS jeste najpoznatiji deo sistema, ali nije ni jedini ni najvažniji kada je u pitanju svakodnevno praćenje uređaja.
Telefon istovremeno koristi podatke sa GPS satelita, informacije o obližnjim Wi-Fi mrežama, Bluetooth uređajima, baznim stanicama mobilne mreže, kao i senzore poput akcelerometra, žiroskopa i kompasa. Kombinovanjem svih tih izvora moguće je veoma precizno odrediti gde se korisnik nalazi, čak i kada GPS signal nije dostupan, na primer u zatvorenom prostoru ili među visokim zgradama.
Zbog toga isključivanje GPS-a ne znači nužno da aplikacije više ne mogu da procene vašu lokaciju.
Posebno važnu ulogu imaju Wi-Fi mreže . Telefon ne mora da bude povezan na određenu mrežu kako bi znao da se ona nalazi u blizini. Dovoljno je da prepozna njen identifikator, koji se zatim poredi sa ogromnim bazama podataka u kojima se nalaze geografske lokacije miliona rutera širom sveta. Na sličan način funkcioniše i Bluetooth, naročito u urbanim sredinama gde veliki broj uređaja može poslužiti kao dodatna referentna tačka za određivanje položaja.
Mobilne bazne stanice predstavljaju još jedan izvor informacija. Svaki telefon je konstantno povezan sa najbližim repetitorima mobilne mreže, a analizom jačine signala i udaljenosti od više baznih stanica moguće je izračunati približnu lokaciju uređaja čak i bez GPS-a.
Naravno, nije svako prikupljanje podataka nužno problematično.
Navigacija, aplikacije za dostavu hrane, pozivanje taksija ili pronalaženje izgubljenog telefona ne bi bili mogući bez pristupa lokaciji. Problem nastaje kada korisnici nisu svesni koliko aplikacija ima pristup tim informacijama i koliko dugo se podaci čuvaju.
Mnoge aplikacije traže dozvolu za pristup lokaciji iako im ona nije neophodna za osnovni rad. Podaci o kretanju mogu se koristiti za personalizaciju reklama, analizu navika korisnika ili razvoj novih usluga. Kada se tome dodaju podaci prikupljeni kroz više godina korišćenja telefona, moguće je izgraditi veoma detaljan profil svakodnevnih rutina, mesta stanovanja, posla i navika korisnika.
Srećom, i Android i iPhone danas nude znatno više kontrole nego ranije.
Korisnici mogu da odrede da aplikacija lokaciji pristupa samo dok je aktivna, da svaki put traži dozvolu ili da joj pristup bude potpuno onemogućen. Preporučljivo je povremeno pregledati listu dozvola i ukloniti pristup aplikacijama kojima informacije o lokaciji nisu neophodne.
Još jedna korisna opcija jeste ograničavanje preciznosti lokacije. Na Androidu je moguće pojedinim aplikacijama dozvoliti samo približnu lokaciju umesto tačnih koordinata, dok iOS nudi sličnu funkciju pod nazivom Precise Location. Za mnoge aplikacije, poput vremenske prognoze ili lokalnih vesti, približna lokacija sasvim je dovoljna.
Vredi obratiti pažnju i na istoriju lokacija. Google i Apple omogućavaju korisnicima da pregledaju i, po želji, obrišu podatke o prethodnim kretanjima, kao i da isključe automatsko čuvanje istorije lokacije na svom nalogu.
Važno je naglasiti da potpuno onemogućavanje praćenja lokacije praktično nije moguće ako telefon koristite za svakodnevnu komunikaciju. Samo povezivanje na mobilnu mrežu podrazumeva određeni nivo određivanja položaja uređaja. Međutim, korisnici mogu značajno smanjiti količinu podataka koju dele tako što će pažljivo upravljati dozvolama i redovno proveravati podešavanja privatnosti.
Kako veštačka inteligencija i personalizovane usluge postaju sve zastupljenije, podaci o lokaciji dobijaju još veću vrednost. Upravo zato razumevanje načina na koji telefon određuje gde se nalazite postaje jednako važno kao i zaštita lozinki ili ličnih podataka. Savremeni pametni telefoni nude brojne korisne funkcije zasnovane na lokaciji, ali je na korisniku da odluči kada pogodnosti nadmašuju cenu koju plaća u vidu svoje privatnosti.
Izvor: benchmark
