Kada je reč o salatama, često se kaže da su sve “zdrave”, ali njihova nutritivna vrednost može znatno da se razlikuje.
Neke vrste zelene salate bogatije su vitaminima i mineralima, dok druge imaju snažnije antioksidativno dejstvo ili sadrže specifične fitokemikalije. Ako želite da svom telu obezbedite što više hranljivih materija, evo šta je važno da znate.
Zelena salata – klasik sa umerenom vrednošću
Zelena salata (lat. Lactuca sativa) najčešći je izbor u prodavnicama i restoranima. Bogata je vodom, ima malo kalorija i sadrži manje količine vitamina A, C i K, ali po gustini hranljivih materija ne spada u sam vrh.
Odlična je kao osnova obroka i za povećanje zapremine salate, naročito u kombinaciji s drugim vrstama povrća, ali sama po sebi ne obezbeđuje najveću količinu nutrijenata.
Matovilac i radič – nutritivni “šampioni”
Ako želite salatu sa maksimalnim sadržajem hranljivih materija, bolji izbor su matovilac i radič.
Matovilac je bogat vitaminom C, karotenoidima i folatima, a sadrži i više gvožđa i kalcijuma u odnosu na klasičnu zelenu salatu. Antioksidansi iz matovilca pomažu u borbi protiv slobodnih radikala, dok tanini u listovima imaju blago protivupalno dejstvo.
Radič (sličan cikoriji) sadrži vitamine A, K i C, kao i minerale poput kalijuma i mangana. Njegov karakterističan gorkasti ukus ukazuje na prisustvo fitokemikalija koje podstiču varenje i doprinose zdravlju jetre.
Uopšteno, što je salata tamnije zelena ili crvenkasta, to obično sadrži više antioksidanasa i hranljivih materija. Kombinovanje različitih vrsta listova u jednoj porciji najbolji je način da unesete širok spektar vitamina, minerala i fitokemikalija.
Za najveći unos nutrijenata birajte matovilac, radič ili mešavinu tamnozelenih i crvenkastih listova, dok zelenu salatu koristite kao osnovu i za volumen obroka.
Raznovrsnost boja i vrsta u salati garantuje da organizam dobija bogat spektar hranljivih materija, a obrok ostaje lagan, ukusan i zdrav.
