Generacija Z stalno koristi društvene mreže, zbog čega su više nego ikada izloženi uspjesima i dostignućima drugih ljudi. Platforme poput Instagrama su u osnovi prikaz samo najboljih trenutaka u životima korisnika. I upravo je to problem: oni nisu realna prezentacija svakodnevnog života ljudi.
Iako su mnogi svesni da ove slike ne prikazuju uvek stvarnost, ipak postoji stalno poređenje sebe sa drugima. Ovo dovodi do nedostatka samopoštovanja, ističu psiholozi.
Sve ovo dovodi do imposter sindroma, ili “sindroma varalice”. Oni koji imaju ovaj sindrom osećaju da zapravo nisu toliko kompetentni koliko drugi misle da jesu i da su na neki način “prevarili” druge ljude.
Duboko u sebi, ovi ljudi su uvereni da nisu sami krivi za svoja dostignuća, odnosno da uspeh ne mogu pripisati sopstvenim veštinama, znanju i sposobnostima, već uglavnom sreći. Zato, šta god i koliko god postigli, čini im se da to nije dovoljno.
Potreba za dokazivanjem u digitalnom dobu
Osećaju se kao da nose masku i postoji stalni strah da će ih drugi u nekom trenutku razotkriti. Osim toga, ljudi koji pate od imposter sindroma imaju određenu nelagodu kada postignu uspeh ili napreduju u poslu jer se plaše da nisu dovoljno sposobni.
Imposter sindrom se takođe može manifestovati kao strah od propuštanja. Pošto se čini da svi uvek nešto rade na društvenim medijima, ljudi koji pate od ovog sindroma često se osećaju kao da propuštaju.
Pošto skoro svi svakodnevno objavljuju svoje uspehe, ljudi imaju stalnu potrebu da dokažu da je to tako u njihovim životima.
Nekoliko teških pandemijskih godina je iza nas, posebno za one koji su počeli da rade. Generaciju Z već opisuju kao “najnemirniju generaciju do sada”, a uznemirenost je podstaknuta nezaposlenošću, finansijskom nesigurnošću i tehnologijom, pored pandemije.
Većina ljudi to doživljava, to je normalno
Psiholog Odri Ervin dala je nekoliko saveta kako se treba nositi sa ovim problemom. Ona kaže da mladi moraju da nauče da preformulišu svoje misli i da nauče da ih analiziraju. Shvatite da misli “varalica” nisu nužno tačne.
Takođe, kaže ona, može biti od pomoći da podelite ono što osećate sa prijateljima i voljenima od poverenja.
“Većina ljudi doživljava trenutke sumnje u sebe, i to je normalno. Važno je da ne dozvolite toj sumnji da kontroliše vaše postupke. Cilj je da se nikada ne osećate kao da ste prevarant”, rekla je ona, napominjući da nema sramote u traženje pomoći i da je konstruktivna kritika korisna.
Izvor: B92
