Kultna numera “A sad adio” nastala je za potrebe “Vrućeg vetra”. Gotovo da ne postoji onaj koji je makar jednom nije čuo.
Pesmu je komponovao Vojkan Borisavljević, a LJiljana Pavić je napisala tekst za potrebe serije “Vruć vetar” koju su izvodili Dragan Stojnić i Oliver Dragojević.
– Sećam se toga, kao da je juče bilo. Išao sam u Dubrovnik. Reditelj Aca Đorđević i Siniša Pavić su mi otprilike rekli kakva bi trebalo da bude ta pesma, da mora da se oseća vruć vetar. Pre toga sam letovao na Kritu i već sam to osetio. Brzo sam shvatio šta žele, bio je to trenutak inspiracije koji sam vrlo jednostavno pretočio u pesmu – ispričao je Vojkan jednom prilikom.
– Komponovao sam je u taksiju do aerodroma, a Oliver ju je snimio jedne večeri za 10 minuta u studiju Radio Beograda. NJegov glas je obeležio pesmu, a posle su je mnogi snimili. Lepo sam sarađivao sa Oliverom i žao mi je što se raspala Jugoslavija. To vreme, ta zemlja, kultura, muzika i saradnja među nama, iznedrili su mnogo dobrih stvari. U toj različitosti naroda trudili smo se da se takmičimo i budemo bolji od drugih na pozitivan način, što je donelo nemerljive rezultate – rekao je Borisavljević.
– Tu pesmu sam napisao za 30 sekundi u taksiju. U televizijskoj seriji „Vruć vetar“ ona je postala jako popularna i dan-danas je nezaobilazna na različitim ispraćajima i svetkovinama. Čak se i na stadionima čuje kad je horski pevaju navijači – rekao je svojevremeno Borisavljević.
“A sad adio” je bila hit i van granica Jugoslavije.
– Pevala se i kada su se slavili ispraćaji u vojsku, ali i u kafanama kad je fajront. Najmasovnije izvođenje pjesme ‘A sad adio’ bilo je na stadionu u Budimpešti krajem osamdesetih, kada je LJubiša Samardžić bio proglašen za glumca godine u Mađarskoj. Smoki je na mađarskom pevao tu pesmu, a 100.000 Mađara ga je pratilo. To je najveći hor koji sam ikada imao u svojoj pesmi – dodao je Borisavljević tada.
Kompozitor i dirigent Vojkan Borisavljević, čija karijera je trajala više od pet decenija, preminuo je 23. februara 2021. godine u Beogradu.
Ova pesma je bila veoma popularna, a pevali su je i na sahrani LJubiše Samardžića.- Nisam mogao da odem na sahranu LJubiše Samardžića jer sam znao da će je pevati i emotivno to nisam mogao da podnesem. I Miki Jevremović je ispraćen uz tu pesmu. Ko bi pretpostavio da će se pevati na sahranama. Ta pesma se peva i političarima kada odlaze sa vlasti, pevali su Slobi Miloševiću, Mlađanu Dinkiću, nekim gradonačelnicima pod prozorom – pričao je kompozitor.
