Stanje na KiM podseća na ono posle 1999. kada su Srbi ostavljeni na milost i nemilost međunarodnoj zajednici i Albancima, pišu mediji.
Kako navodi “Politika”, takvo stanje je pet godina kasnije rezultiralo pogromom, a scenario bi mogao da se ponovi.
Vašington i Brisel su izgubili brojne modalitete kontrole nad kosovskom premijerom Aljbinom Kurtijem i još uvek ne sprovode sve raspoložive instrumente da ga nateraju da deeskalira situaciju.
Zapadu je ostala još jedna sankcija koja bi teško pogodila Kurtija, a to je da ga Amerika stavi na listu osoba koji su pretnja po demokratiju i regionalni mir i da Kfor dobije mandat da zameni Kosovsku policiju na severu, što je teško očekivati da će se dogoditi.
Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost podseća da je Kurti naglasio da će slediti filozofiju Prizrenske lige i time još jednom potvrdio konačne ciljeve svoje politike.
“Sledstveno tome, nema sumnje da će i odluka o povlačenju albanske specijalne policije sa severa KiM zavisiti od procene Kurtija koliko jedan takav potez može naškoditi ostvarenju njegovog strateškog cilja. Razmeštanje albanskih specijalaca na severu pokrajine svakako predstavlja jedan od Kurtijevih ključnih taktičkih poteza i sredstava za ostvarenje konačnog cilja”, kaže Graovac i dodaje da Kurti nasilničkim akcijama specijalaca pokušava da isprovocira oružani odgovor srpske strane, što bi on iskoristio za organizovanje sveopšteg napada na Srbe severno od Ibra.
Još jedan od ciljeva jeste da tenzija na severu bude neprestano na visokom nivou, kako bi se život tamošnjim Srbima učinio nemogućim.
Analitičar Predrag Rajić kaže za “Politiku” da time što neće da vrati specijalce u stanice Kurti želi da pošalje poruku albanskoj javnosti kako je spreman da ide do kraja.
Navodi da je Kurtijev cilj da dođe do oružanog sukoba Srba i Albanaca, a zapravo između Srba i NATO-a.
“Kurti je spreman da ide do kraja. Reč je o fanatiku koji je sebi pripisao mesijanske sklonosti i smatra da je njegova uloga da objedini sve Albance i napravi ‘veliku Albaniju’, s tim što bi sedište bilo u Prištini, a ne u Tirani i da on bude prvi lider takve tvorevine”, ocenjuje Rajić.
