Nije nikakva tajna, niti mudrost velikih učitelja, da se ne treba prepirati, a kamoli svađati pred djecom.
Mogli bismo sa sigurnošću da kažemo da nam ne treba nikakva studija da zaključimo da nije dobro, niti mudro, niti preporučljivo svađati se pred klincima. Ni prepirati se. Naravno, to nije uvek moguće izbeći i ne možemo očekivati da će sve uvek teći glatko i da se nikada neće dogoditi situacija u kojoj ćemo se posvađati sa partnerom/partnerkom.
Međutim, ako se to dešava često, deca počinju drugačije da doživljavaju emocije, a njihovo prepoznavanje osećanja drugih ljudi prelazi na jedan sasvim drugačiji nivo u odnosu na decu koja ne prisustvuju svađama i prepirkama.
To je objavljeno u Journal of Family Psychology nakon sprovedene studije tokom koje su proučavali decu iz porodica okarakterisanih kao visoko-konfliktne i nisko-konfliktne, na osnovu odgovora njihovih majki u upitniku. Naučnici su zatim proučavali moždanu aktivnost dece dok su gledala fotografije odraslih osoba sa različitim izrazima lica – ljutitim, srećnim i neutralnim.
Kod dece koja su dolazila iz visoko-konfliktnih porodica javlja se veća moždana aktivnost kada bi videla fotografije ljutitih ljudi. Te aktivnosti su proučavali i beležili na osnovu EEG testiranja nazvanog P-3, koje proučava sposobnost mozga da se usredsredi i protumači nadražaj.
Dakle, da ponovimo: naravno da ne možete izbeći svaku prepirku, ali bilo bi dobro uložiti malo truda da se izbegnu one nepotrebne. I, da, naravno da mislimo da zaista postoje nepotrebne svađe i da ih je moguće izbeći. Ako se ipak dogode, obratite se zajedno deci, pokušajte da objasnite šta se dogodilo i naglasite da ona nisu ništa kriva i da nisu u opasnosti. Jer upravo zbog pomisli da su u opasnosti njihov mozak reaguje drugačije. A to, naravno, ne želite.
B92.
