“Voda ne može ugasiti ljubav, niti je može utopiti”, citat je iz “Pesme nad pesmama”, koji stoji na nadgrobnom spomeniku koji pripada porodici Štraus. Iako naizgled deluje kao ljubavni citat posvećen izgubljenoj ljubavi, sada gotovo da zvuči sudbinski.
Naime, supruga vlasnika batiskafa “Titan”, za kojim se danima traga nakon što je nestao u dubinama Atlantskog okeana, je potomak bračnog para koji se utopili na Titaniku, Isidora i Ide Štraus. Reč je o Vendi Raš, čiji suprug je izvršni direktor “OušnGejta”, Stokton Raš. Gospođa Raš je potomak američkog biznismena nemačkog porekla, jednog od osnivača maloprodajnog lanca “Mejsi”, i devojke čija je porodica tek stigla u SAD iz Evrope.
Porodica Štraus, ne samo da je bila jedna od najbogatijih svog vremena, već vam je sigurno i poznata njihova ljubavna priča, jer je prikazana u filmu “Titanik” reditelja Džejmsa Kamerona. Mnogima je baš ova scena ostala u sećanju kao primer odanosti i ljubavi.
Ko su bili Isidor i Ida Štraus? Po mnogima par iz snova. Iako veza nije počela romantično kao u filmovima, jer se radilo o ugovorenom braku, iskreno su se zavoleli a porodica i prijatelji su ih smatrali srodnim dušama i govorili su da su izuzetno odani jedno drugom. Isidor je mnogo putovao zbog posla, pa su on i supruga uvek razmenjivali po nekoliko pisama dnevno. Kada su im deca porasla, njih sedmoro, i kada im Ida više nije bila potrebna kod kuće, krenula je na putovanja sa Isidorom.
A tako je bilo neposredno pre odlaska na krstarenje kada je par bio na zimovanju u Evropi. Iako je trebalo da se vrate kući ranije, štrajk rudara u Engleskoj je odložio njihove planove. Isidoru je rečeno da će, dok traje pobuna, samo jedan brod sigurno ploviti u Ameriku i to veličanstveni, “nepotopljivi” Titanik.
I tako su se Isidor i Ida našli na putu za Ameriku 14. aprila 1912. godine, kada je Titanik udario u santu leda i počeo da tone. Par je uspeo da dođe do čamca za spasavanje, a oficir zadužen za evakuaciju im je ponudio mesta u njemu. Međutim, Isidor je odbio da bude spašen sve dok je na Titaniku bilo žena i dece, a onda ni Ida nije htela da uđe u čamac.
“Ne želim da se sada odvajam od muža. Kako smo živeli, tako ćemo i umreti- zajedno”, rekla je Ida, a to su čuli ljudi koji su već bili u čamcu. Iako ju je muž molio da se spase, gospođa Štraus se nije predomislila. Ona je svojoj sluškinji dala bundu, “jer joj više neće trebati”, i pridružila se suprugu u iščekivanju sasvim izvesnog potapanja na tada najvećem brodu na svetu. Poslednji put je par viđen kako sedi na palubi držeći se za ruke dok se oko njih sve rušilo.
Kada su preživeli putnici stigli u Njujork, svedočili su o neverovatnoj ljubavi starijeg para koji nije hteo da se razdvaja, ova priča se ubrzo proširila svetom. Postoje dokazi da su je rabini prepričavali svojim vernicima tokom bogosluženja u sinagogama, pisale su novine o ovom paru, čak im je posvećena i pesma.
Isidorovo telo je pronađeno i identifikovano, ali je Idino zauvek ostalo negde u dubinama okeana.
Nažalost, baš takva sudbina, stotinu godina kasnije, predviđa se suprugu Vendi Raš, Stoktonu Rašu. U nedelju je, podmornica “Titan” sa pet ljudi u njoj, započela put u dubine okeana ka potonulom Titaniku, a posle sat i po, izgubljen je kontakt sa spoljnim svetom.
RTmagazin.
