“Sve je jasnije da okolina igra ključnu ulogu u razvoju, prenosu i širenju” otpornosti antimikroba (AMR), ističe UN u svome izveštaju. Ta otpornost razvija se kada mikroorganizmi kao što su bakterije, virusi, paraziti ili gljivice postaju otporni na antimikrobne terapije na koje su ranije bili osetljivi.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) smatra antibiootpornost pretnjom i strahuje da se svet kreće prema dobu u kojem će svakodnevne infekcije ponovno početi da ubijaju. UN procenjuje da je 1,27 miliona smrti u 2019. godini bilo povezano sa infekcijama otpornim na lekove. Očekuje da bi do 2050. godine ta brojka mogla narasti na čak 10 miliona novih smrti, na godišnjem nivou.
Ovakvu vrstu otpornosti podstiče i preterana primena antibiotika, ali UN ističe i druge faktore koji se ređe spominju. Tako napominje da je otpornost “tesno povezana sa trostrukom krizom naše planete: klimatskom krizom, gubitkom bioraznolikosti i prirodnih staništa te zagađenjem i otpadom”.
Zagađenje, posebno povezano sa farmaceutskom industrijom i poljoprivredom, omogućava zapravo antimikrobima da uđu u okolinu, najbrže u reke.
“To je istinski problem jer su reke često izvor naše pitke vode”, ističe mikrobiolog Džonaton Koks sa britanskog Univerziteta Aston, koji nije učestvovao u predmetnom izveštaju UN-a.
“Možemo već govoriti o tihoj pandemiji”, kaže Koks. UN predlaže sklop rešenja koja ciljaju sektore koji povećavaju taj problem.
Bolnice bi morale da ugrade specifične načine za pročišćavanje korišćenih voda i morale bi da garantuju trajno uništenje lekova, ističu stručnjaci.
U poljoprivredi se savetuje da “se ponovno procene granice antimikroba” te da se “smanji otpad” kako bi se zaštitile vode.
