Administracija američkog predsednika Donalda Trampa ispostavila je iranskom verskom vođi, ajatolahu Aliju Hamneiju, spisak želja čije bi ispunjavanje sprečilo početak vojne intervencije protiv Irana. Vašington traži obustavljanje nuklearnog programa ozbiljno razrušenog u prošloj rundi bombardovanja, ograničavanje razvoja balističkih projektila, obustavljanje pomoći proksi snagama na Bliskom istoku, te još sijaset sitnijih ustupaka. Teheran je, bez komentara na ove zahteve, pokrenuo sveobuhvatne pripreme za rat, nadajući se da bi dramatičan skok cena nafte i ekonomska kriza mogli naterati Trampa da, na koncu, uzmakne.
Iranske oružane snage, uključujući i Revolucionarnu gardu, u najvišem su stanju borbene gotovosti, dan uoči pregovora u Omanu, na koje su Iran i SAD pristali posle silnog pritiska niza arapskih država, suočenih sa mogućnošću da se više od pola veka dugo neprijateljstvo dve države prelije i preko njihovih granica.
“Iranci sada pregovaraju iako ne žele. Ne žele ni da raspalimo po njima. Znate, velika flota plovi prema Iranu”, rekao je američki predsednik Donald Tramp, čije se ambicije vezane za budućnost Irana zasnivaju na pretpostavci Centralne obaveštajne agencije da je vlast Islamske Republike na najklimavijim nogama od uspostavljanja 1979. godine.
Težak zadatak za iranskog ministra
Put Muskata, Tramp je poslao specijalne izaslanike Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera, koji će se u prestonici Omana sastati sa šefom iranske diplomatije Abasom Aragčijem, čiji su šefovi već odbacili delove predloženog sporazuma koji se odnose na razvoj balističkih projektila i pomoć Hamasu, Hezbolahu, iračkim milicijama i jemenskim Hutima.
Pregovori, ultimatumi i ratni planovi
Prvobitno, predstavnici SAD i Irana su nameravali da se sastanu u Istanbulu, uz prisustvo turskih i zvaničnika arapskih država, ali je mesto događaja i broj učesnika promenjeni kako bi se, bar donekle, udovoljilo iranskim željama.
Dve strane će pred sobom imati samo jedan dokument, ultimatum SAD ispostavljen Irancima nedugo pošto su bezbednosne snage te države uspele da uguše najozbiljniju pobunu od formiranja Islamske Republike.
Hrabrenje Iranaca
Dve nedelje nereda, prouzrokovanih očajnim ekonomskim stanjem Irana, nedostatkom vode i energenata i jalovih vojnih avantura po Bliskom istoku, okončane su brutalnom akcijom Revolucionarne garde i Basidž milicije u kojoj je stradalo najmanje 5.000 ljudi, dok su desetine hiljada pohapšene ili ranjene.
Avioni, brodovi, rakete…
Nedugo posle obračuna snaga bezbednosti sa demonstrantima, Tramp je ka Iranu uputio 12 ratnih brodova uključujući i nosač aviona “Abraham Linkoln” i desetine borbenih aviona, raspoređenih po bazama u Saudijskoj Arabiji, Kataru i Jordanu. Očekuje se da će, u slučaju napada, američki bombarderi B-2, koji su u junu prošle godine porušili nuklearne centre u Iranu, poleteti sa teritorije SAD ili baze Dijego Garsija u Indijskom okeanu.
Američki mediji navode da su već izabrani ciljevi napada, poput podzemnog bunkera u predgrađu Teherana u kojem se, navodno, krije ajatolah Ali Hamnei, kao i objekata u kojima se nalaze šefovi vojske, milicije i Revolucionarne garde.
cilj Amerikanaca
Na listi prioriteta su i lanseri balističkih projektila, baze u kojima su skriveni dronovi i ključni položaji svih vidova oružanih snaga. Od 2006. godine, kada su Amerikanci prvi put načinili planove za bombardovanje Irana, broj ovih ciljeva procenjen je na oko 1.100 objekata.
Iran je, kako se čini, takođe spremio plan delovanja u slučaju napada na ključne objekte od kojih se nekoliko desetina, navodno, nalazi u gusto naseljenim oblastima.
Iran: Preživi i uzvrati
Prva faza iranskog plana će, suštinski, predstavljati pokušaj da inicijalni napad “preživi” dovoljan broj važnih jedinica, kako bi Teheran mogao da pokrene kontraudare na Izrael i američke baze na Bliskom istoku.
Glavna meta iranskih projektila će, svakako, biti baza El Udeid u Kataru, gde se nalazi štab američke Centralne komande, baza Ali el Salem u Kuvajtu, te položaji snaga SAD u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Siriji.
“linkoln” pun municije
Teheran se nada da će se u konflikt uključiti i Hezbolah u Libanu, jemenski Huti i brojne proiranske milicije u Iraku. Amerika je sve te formacije, unapred, upozorila da će platiti visoku cenu ukoliko se uključe u sukob.
Nijedna od ovih snaga nije reagovala tokom 12 dana dugog rata sa Iranom u junu prošle godine.
Najvažnija oružana snaga u Iranu Revolucionarna garde će gliserima naoružanim projektilima napasti američke ratne brodove, dok će mornarica postaviti mine u Ormuski tesnac, kroz koji prolazi bezmalo trećina svetske trgovine naftom.
200 dolara za kraj rata
Taj deo, čini se, predstavlja i najvažniji deo iranskog plana, jer bi cene nafte mogle prebaciti 200 dolara po barelu i samim tim izazvati ostatak sveta da ubedi Trampa da uzmakne i pristane na nove pregovore.
U predigri novog rata, američki borbeni avion F-35, koji je poleteo sa nosača aviona “Abraham Linkoln” oborio je iranski dron “šahid 139” iznad Arapskog mora, gde se, trenutno, nalazi najmoćniji deo flote SAD.
Pogled ka Ormuškom tesnacu
Iranske vlasti su potvrdile da je letelica “izgubljena”, ali i da je komanda prethodno dobila sve informacije o kretanju američkog nosača aviona, koji je praćen “shodno uobičajenim i pravno regulisanim procedurama”.
Odmah posle ovog incidenta, barel nafte poskupeo je za dva odsto.
Drugi incident zabeležen je u Ormuskom tesnacu u kojem su izviđački dron “mohadžer” i dva naoružana glisera Revolucionarne garde pratila američki tanker “Stena imperativ”.
Prema izveštajima američke Centralne komande, Iranci su uzmakli pošto su iznad tankera proletela dva borbena aviona F-16, dok je kroz tesnac prošao i raketni razarač “Mekfaul”.
U oba incidenta, američke snage tvrde da su iranski gliseri i dronovi “agresivno” prišli nosaču aviona i tankeru, te da su razarač i borbeni avioni reagovali kako bi “zaštitili sredstva i ljudstvo”.
Eksplozije bliže od mira
Odmah posle obaranja “šahida”, Revolucionarna garda je ka nosaču aviona uputila novu letelicu.
Tenzije u vodama oko Irana i objavljivanje satelitskih snimaka rasporeda dve vojske predstavljaju uvod u pregovore o iranskom nuklearnom programu i balističkim projektilima, koji će u petak početi u Omanu.
Američki predsednik Donald Tramp je zapretio da će u slučaju izostanka dogovora neminovno početi novi rat između dve države, “znatno žešći” od 12 dana dugog sukoba iz juna prošle godine.
