Studija koja je trajala duže od dve decenije je pokazala da deca koja počnu da rade kućne poslove u trećoj i četvrtoj godini imaju veće šanse za uspešan život. Utvrđeno je da, kada deca od malih nogu pomažu oko održavanja kuće, njihovo samopouzdanje, snalažljivost i osećaj odgovornosti se razvijaju mnogo bolje nego kod dece koja su iste navike formirala u kasnijim godinama.
Preko osamdeset ljudi je učestvovalo u studiji u okviru koje su istraživači pratili njihov život od detinjstva, sve do sredine dvadesetih godina. Cilj analize je bio utvrđivanje uloge zadavanja kućnih poslova tokom odrastanja, kao i da li akivno učešće u održavanju domaćinstva može pomoći u razvijanju pozitivnih karakteristika, kao što su marljivost i samopouzdanje.
Za studiju koja je objavljena u žurnalu Univerziteta u Minesoti, istraživači su upoređivali nekoliko faktora u porodičnim životima svih spitanika: stil roditeljstva, vrste kućnih poslova, vreme trajanja poslova, kao i vrste ohrabrenja koja bi deca dobijala od roditelja kada obavljaju zadatke. Pratili su njihov život u periodu od tri do četiri godine, sve do šesnaeste, pa zatim su obavili telefonski intervju kada su ispitanici napunili preko dvadeset godina.
Pokazalo se da su najviše uspeha u životu imali ispitanici koji su aktivno učestvovali u održavanju domaćinstva od treće i četvrte godine. Imali su bolje rezultate tokom školovanja, imaju karijeru kojom su zadovoljni, razvili su stabilne odnose sa drugim ljudima, izbegavali su narkotike…
S druge strane, učesnici koji su tek u tinejdžerskom dobu počeli da obavljaju kućne poslove su imali suprotne rezultate. Poređenjem ove dve stavke autori studije su zaključili da je bolje zadavati deci obaveze oko pospremanja doma što ranije, jer će biti korisno za njihovo mentalno zdravlje i razvijanje drugih sposobnosti u budućnosti.
“Školica odraslog života” – Kada je pravo vreme da uključimo decu u kućne poslove
Jedan od najvažnijih faktora je bio način zadavanja zadataka: potrebno je da budu prikladni za uzrast deteta, a dete mora imati ulogu u biranju zadatka… Na kraju, sve obaveze moraju biti adekvatno predstavljene deci, kako ne bi osećala stres već bili motivisani.
Kada decu navikavamo na nove zadatke, često može doći do komplikacija, koje dovode do frustracije i negativnih emocija ne samo za njih, već i za roditelje. Tada je važno da odrasli budu strpljivi i imaju razumevanja. Pravilna komunikacija je ključna tokom učenja i predstavljanja obaveza.
Deca često imaju iskrenu želju da pomognu, ali mogu biti lako obeshrabreni ako roditelj negativno reaguje na potencijalne greške. Takođe, važno je predstaviti zadatke kao aktivnost koji svaki član porodice mora obavljati, a ne kao “posao” za koji se dobija nagrada (kao što su poslastice ili džeparac).
Zbog toga je važno da, barem na početku, roditelj učestvuje u svakom poslu i pokazuje detetu kako se pravilno obavlja, čak iako bude morao ponavljati uputstva u više navrata. U zavisnosti od uzrasta, najbolje je pronaći zadatke koji odgovaraju dečijim sposobnostima. Na primer, dete od tri godine može početi da vraća igračke na svoje mesto, u šestoj godini može birati svoju odeću i pospremiti krevet, od sedme godine već može ići u male nabavke u samoposlugu…
Na kraju, najvažnije je da dete uživa u zadacima. Ako održavanje higijene prostora i pomaganje u kući čak i odraslima može postati naporno i dosadno, sigurno je i da deca neće uvek osećati motivaciju. Dokle god se aktivnosti obavljaju “zajedničkim snagama”, dok dete dobija adekvatno ohrabrenje i pohvale, njegov stav prema ostalim obavezama u budućnosti će postati pozitivan, što im pomaže u vođenju kvalitetnog i ispunjenog odraslog života.
RTbalkan.
