Većina scenarija katastrofe počinje isto: mašine će nadmašiti ljudske kapacitete, izmaći će ljudskoj kontroli i odbiće da budu isključene.
Upozorenja stižu sa svih strana – veštačka inteligencija predstavlja egzistencijalni rizik za čovečanstvo i mora da se obuzda pre nego što bude prekasno.
Ali koji su to scenariji katastrofe i kako bi mašine mogle da zbrišu čovečanstvo?
Spajalice propasti
Većina scenarija katastrofe počinje isto: mašine će prerasti ljudske kapacitete, izmaći će ljudskoj kontroli i odbiće da se isključe.
“Jednom kada dobijemo mašine koje imaju za cilj samoodržanje, u nevolji smo”, rekao je Džošua Bengio.
Pošto ove mašine još ne postoje, zamišljanje kako bi mogle da ugroze čovečanstvo često je prepušteno filozofiji i naučnoj fantastici.
Filozof Nik Bostrom je pisao o “eksploziji inteligencije” za koju kaže da će se dogoditi kada superinteligentne mašine počnu da dizajniraju sopstvene mašine. Ovu ideju je ilustrovao pričom o superinteligentnoj veštačkoj inteligenciji u fabrici osnovnih proizvoda.
Veštačka inteligencija je imala zadatak da maksimalno poveća proizvodnju spajalica i tako “pretvori prvo Zemlju, a zatim sve veće delove vidljivog univerzuma u spajalice”.
Mnogi su odbacili Bostromove ideje kao naučnu fantastiku jer je on zasebno tvrdio da je čovečanstvo kompjuterska simulacija i podržavao je teorije bliske eugenici. Ipak, njegova razmišljanja o veštačkoj inteligenciji bila su izuzetno uticajna, inspirišući i Ilona Maska i profesora Stivena Hokinga.
Terminator
Ako superinteligentne mašine žele da unište čovečanstvo, svakako im je potreban fizički oblik. Crvenooki kiborg Arnolda Švarcenegera, poslat iz budućnosti da prekine ljudski otpor pomoću veštačke inteligencije u filmu “Terminator”, pokazao se kao zanimljiva slika, posebno za medije.
Ali stručnjaci su odbacili tu ideju.
“Malo je verovatno da će ovaj koncept naučne fantastike postati stvarnost u narednim decenijama, ako ikada”, napisala je grupa Stop Killer Robots u izveštaju za 2021.
Međutim, grupa je upozorila da davanje mašinama moć da donose odluke o životu i smrti predstavlja egzistencijalni rizik.
Stručnjak za robote Kerstin Dautenhan sa Univerziteta Vaterlo u Kanadi umanjila je te strahove. Ona je za AFP rekla da je malo verovatno da će veštačka inteligencija dati mašinama veće sposobnosti razmišljanja ili ih prožeti željom da ubiju sve ljude. Roboti nisu zli, rekla je, iako je priznala da ih programeri mogu naterati da rade zle stvari.
Foto:Melinda Sue Gordon/Paramount Pictures/Skydance Productions
B92.
