Putovanja nisu samo more pozitivnih iskustava, već i skrivenih rizika. Da slučajni susret sa opasnim insektom ili životinjom ne bi završio ozbiljnim zdravstvenim problemima, pre putovanja proučite preporuke lekara. Stručnjak savetuje kako minimizirati rizik od ujeda i šta učiniti ako do njega ipak dođe.
Na teritoriji bilo koje zemlje na svetu, postoje određeni rizici i putnik mora unapred da bude upoznat sa njima. Specijalista za zarazne bolesti, može pomoći da se bolje upoznamo sa potencijalnim problemima koji nas mogu očekivati na putovanju. On će nam reći kako se možemo zaraziti prilikom posete određenom mestu, ali i dati nam upute kako da se zaštitimo – da li je to vakcinacija, realan i prilagođen izbor odeće, dobro opremljen komplet prve pomoći ili jednostavno poštovanje bezbednosnih pravila, piše magazin “Buro 247”.
Zapamtite da većina životinja ne napada ljude (naravno, izuzev komaraca). Pravilo nenapadanja ljudi odnosi se pre svega na paukove, zmije i škorpije. Najčešće ljudi budu ti koji nalete na ove životinje i to nepažnjom, sednu ili stanu na njih ili čak obuju cipele u koje se prethodno udobno smestila neka od pomenutih životinjica.
Zato bi trebalo slediti sledeća pravila koja je preporučio doktor Danila Konov, infektolog:
- Pažljivo pregledajte odeću i obuću pre nego što ih obučete/obujete ako ste na otvorenom. Ukoliko kampujete, očistite pod šatora, istresite vreće za spavanje pre upotrebe.
- Ne ostavljajte otvorene flaše sa limunadom jer lako može da se uvuče u njih na primer, osa. Ako popijete gutljaj pića sa osom, onda je sasvim moguće dobiti ubod u ždrelu ili jednjaku, što je izuzetno opasno a dodatno se može pojaviti i gušenje.
- Uvek koristiti zaštitne mreže protiv komaraca, repelente (sredstva koja odbijaju komarce), a u područjima gde ima malarije uzimati unapred pravilno odabrane lekove.
- Ne dirajte zmije i nepoznate insekte. Ako berete pečurke, bobice ili ogrev za vatru, pažljivo pogledajte ispod nogu. Takođe, pazite i na svoje ruke kako ne biste naleteli na pretnju koja vreba u travi.
- Uvek spakujte komplet prve pomoći na putu i znajte napamet sve lekove u njemu, kao i čemu služe.
- Vakcinišite se unapred protiv onih infekcija koje mogu predstavljati pretnju na vašem putu.
- Ne dirajte životinje lutalice. Zapamtite: njihovi ujedi, ogrebotine i pljuvačka mogu biti izuzetno opasni i mogu vas dovesti do infekcije besnilom.
Da li je moguća zaštita od ujeda malaričnog komarca je pitanje koje interesuje mnoge ljude. Malariju prenose ženke komaraca koje su sveprisutne i prenose bolest uglavnom u tropskim zemljama. Ako su vas slučajno napali opasni komarci, postoji rizik da se razbolite. Prekasno je da se bilo šta čini u tom trenutku, a trebalo je da počnete da uzimate lekove za prevenciju malarije unapred, kaže doktor Konov.
Šta raditi u slučajevima da nas je ujeo pauk, škorpion ili zmija tokom putovanja? Najvažnije pravilo: ako vas ugrize potencijalno otrovni insekt ili zmija, morate, ako je moguće, pozvati odmah hitnu pomoć. Povređeni treba da prestane da se kreće. Ako je ujed bio na udovima, mora se fiksirati pristupačnim predmetom, kao što je udlaga. Ili vezati jednu nogu za drugu, ako govorimo o nogama. Očistite ugriz sapunom i vodom ili bilo kojim antiseptikom i nanesite hladan zavoj ili led na ranu. Ovo će usporiti apsorpciju otrova.
Ako vas ugrize nešto nalik pauku ili škorpionu, pokušajte da ga uhvatite da biste ga kasnije identifikovali, odnosno potvrdili poreklo ugriza. Nikako to ne radite sa zmijom, jer ona može ponovo da vas ugrize. Ne možete istisnuti otrov iz rane: to će povećati njegovu apsorpciju i povrediti tkiva. Postoji mišljenje da je potrebno isisati otrov u prvih 15 minuta nakon ugriza. Međutim, imajte na umu da u nekim slučajevima to može biti opasno, posebno kada su u pitanju ujedi tropskih životinja, jer njihov otrov sadrži neurotoksične supstance. Ako se nalazite u oblasti gde ne možete da dobijete hitnu medicinsku pomoć, a ugriz izaziva jak bol ili se otok vrlo brzo širi, uzmite lekove protiv bolova i antihistaminike. I obavezno pijte što više vode: to će pomoći da se razblaži otrov u krvi, olakša rad jetre i bubrega.
Koje su moguće posledice ujeda
Nisu svi otrovni insekti i zmije smrtonosni. Ali uvek postoji rizik od individualne netolerancije i razvoja stanja opasnih po život. Ujed besne životinje može izazvati infekciju, pa čak i smrt. Posledice ujeda/sisanja krpelja su manje smrtonosne, ali i lajmska bolest i encefalitis mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija kako na srcu, tako i nervnom sistemu.
Ujedi zmija, insekata i škorpiona mogu izazvati akutnu alergijsku reakciju i biti fatalni. Različite neurotoksične supstance u otrovima mogu trajno oštetiti nervni sistem, a otrov nekih zmija može izazvati krvarenje. Otrov pauka karakurta (mediteranska crna udovica), može dovesti do zaustavljanja respiratornog centra u produženoj moždini, a samim tim i disanja.
Da li vakcine štite od potencijalnih opasnosti
U opisanim situacijama vakcinacija može zaštititi samo od tetanusa, a ovo će pomoći kod ujeda pauka i toplokrvnih životinja kao što su psi. Vakcinu možete primiti mesec dana pre putovanja. Ali generalno, ova vakcinacija se preporučuje svima – jednom u deset godina. Lekar će na licu mesta to rešiti i odlučiti da li je potrebna dodatna doza vakcine. Ako vas je toplokrvna životinja ogrebala ili ugrizla, možda će vam trebati terapijska imunizacija, odnosno vakcina, ponekad uz imunoglobulin.
Protiv krpeljnog encefalitisa, mora se vakcinisati unapred, jer se imunitet razvija tek nakon uvođenja druge doze vakcine. Takođe, nakon nekoliko ujeda pauka i zmija, mora se ubrizgati poseban serum za neutralizaciju toksina.
RTmagazin.
