Najduže jezgro stene ikad izvađeno ispod debelog grenlandskog leda možda će otkriti koliko će se brzo zamrznuti pokrivač ostrva otopiti kako se planeta zagreva.
Preliminarna analiza stena i povezanih sedimenata ukazuje da je, u nekom trenutku u poslednjih tri miliona “i kusur” godina, materijal u ovom jezgru bio izložen vazduhu. To znači da se led povrh njega otopio, bar privremeno.
Istraživanje se takođe dodaje i na malom, ali rastućem broju studija koje koriste grenlandsku osnovnu stenu da osvetle koliko je led iznad nje bio nestabilan u prošlosti. Ovo jezgro je posebno važno jer je to prvi takav materijal koji je prikupljen za decenije i zato što sadrži mnogo više materijalna osnovne stene nego što je ikada prikupljeno ispod grenlandskog leda.
“Ovo jezgro sadrži mnogo informacija o izlaganju u prošlosti” rekla je Eli Balter Kenedi, glacijalni geolog Zemaljske opservatorije Lamont-Doerti u Njujorku, koja je 11. decembra na sastanku Američke geofizičke unije u San Francisku predstavila inicijalna otkrića projekta bušenja pod nazivom Grindril.
Šta leži ispod leda?
Otapanje ledenog pokrivača Grenlanda značajno doprineti trenutnom porastu nivoa mora. Mnogi istraživači su pokušali da istraže prošlost i budućnost ledenog pokrivača njegovim bušenjem, kako bi izvukli istoriju životne okoline koja je sačuvana u njemu. Ali, veoma malo tih projekata je prodrlo skroz kroz led i stene ispod njega zbog tehničkih izazova.
Koristeći se najnovijom opremom, projekat Grindril, vredan sedam miliona dolara, uspeo je u tome ove godine. Istraživači su napravili rupu kroz 509 metara leda na lokaciji zvanoj Prudo Doum i izvukli 7,4 metara smrznutog sedimenta i stene.
Da bi saznali da li je led pokrivao određenu lokaciju u prošlosti, istraživači traže radioaktivne isotope koji se proizvode u steni kad je ona izložena vazduhu i kosmičkim zracima.
Visok nivo berilijuma-10
Preliminarna analiza tima Grindril ukazuje da jezgro – posebno deo koji je sediment – sadrži visok nivo berilijuma-10 koji je jedan od ključnih izotopa koji se koristi za proučavanje izloženosti osnovnoj steni, kako je rekla Balter Kenedi.
“Ovo je mnogo više nego što smo videli bilo gde drugde” rekao je Pol Birman, geonačunik Univerziteta Vermont koji nije učestvovao u projektu.
Balter Kenedi kaže da količina berilijuma-10 odgovora oko 40.000 godina izloženosti vazduhu.
To izlaganje je moglo da bude jedan kontinuirani događaj ili, verovatnije, više epizoda u proteklih nekoliko miliona godina. Kalkulacije istraživača sugerišu da, ako je lokacija Prudo Doum zaista bila bez leda – na kraće periode ili jedan duži – onda je Grenland morao da se otopi dovoljno da doprinese između 19-73 cm u globalnom porastu nivoa mora.
Dokazi podržavaju ideju da je sve bilo izloženo vazduhu
Ovi nalazi su preliminarni, jer su sediment mogli da se poremete ili pomere u okolini, a merenja tek treba da se potvrde, kaže Balter Kenedi.
Ali, postoje manje količine berilijuma-10 u steni ispod sedimenta, što bi podržalo ideju da je sve bilo izloženo vazduhu.
Nekoliko jezgara stena i sedimenata koji su izvađeni ispod grenlandskog leda uključuju dno jezgra iz projekta GISP2, koje je izvađeno iz centralnog dela ostrva 1993, navodi Nature.com. To jezgro pokazuje znakove da je lokacija nekoliko puta u prošlih 2,6 miliona godina bila bez leda – otprilike isti vremenski okvir na koji upire jezgro sa Prudo Douma.
A jezgro izbušeno 1966. na severozapadu Grenlanda sugeriše da je to mesto bilo bez leta u nepoznatom vremenskom periodu pre oko 400.000 godina.
