Istraživači sa Univerziteta za ekološke i biološke nauke u Vroclavu (Poljska) sproveli su tokom 2022. godine genetsku analizu 35 uzoraka ćevapa prikupljenih iz različitih restorana i štandova – četiri u Nemačkoj i 31 u Poljskoj.
Koristeći PCR metodu, analizirali su meso četiri vrste životinja: ovce, piletine, goveda i svinje. Na sreću, ili možda nažalost, testirane su samo ove četiri vrste.
Rezultati su bili iznenađujući:
samo 28 odsto ćevapa sadržavalo je isključivo meso koje je bilo navedeno na ambalaži, dok je 60 odsto uzoraka sadržavalo druge vrste mesa – bilo kao zamenu ili kao dodatak.
Skuplje meso, poput jagnjetine, često je zamenjivano ili “razblaživano” jeftinijim mesom, najčešće piletinom, koja nije bila navedena. Mnogi ćevapi koji su reklamirani kao jagnjeći sadržavali su piletinu ili govedinu, a neki uopšte nisu sadržavali jagnjetinu.
Tri uzorka jagnjećih ćevapa sadržavala su svinjetinu, što je posebno problematično za osobe koje je ne konzumiraju iz verskih ili kulturnih razloga. Pileći ćevapi su uglavnom bili pravilno deklarisani, osim jednog uzorka koji je takođe sadržavao govedinu.
Ograničen uzorak
Naravno, ovi rezultati ne znače da su svi ćevapi takvi – istraživanje je sprovedeno na ograničenom uzorku iz Poljske i Nemačke. Međutim, slični rezultati zabeleženi su i u drugim studijama širom sveta.
U Velikoj Britaniji, istraživanje iz 2009. godine, sprovedeno na 494 ćevapa iz 76 oblasti, pokazalo je da je 40 odsto proizvoda bilo pogrešno deklarisano, dok je 35 odsto sadržavalo meso drugih vrsta od onih navedenih. Šest uzoraka je čak sadržavalo svinjetinu koja uopšte nije bila navedena kao sastojak.
Pored toga, neki uzorci su bili izuzetno nezdravi – sadržavali su i do 1.990 kalorija, što predstavlja 95 odsto preporučenog dnevnog unosa kalorija za žene, kao i 346 odsto preporučenog unosa zasićenih masti i 277 odsto dnevne količine soli.
Ćevapi su jedna od najpopularnijih brzih namirnica, ali istraživanja pokazuju da mogu biti rizičniji nego što deluje na prvi pogled.
Često sadrže meso drugačije vrste od one navedene, imaju visok sadržaj masti, soli i kalorija, kao i veliki broj aditiva i konzervansa. Loša higijena tokom pripreme takođe može predstavljati problem, jer se meso sa roštilja često više puta podgreva, što povećava rizik od bakterijske kontaminacije.
Kao i uvek kada je reč o dobroj hrani – kvalitet, transparentnost i sledljivost su ključni.
Foto: pangohr/Shutterstock
Izvor: B92
