Ugledni istoričar Nial Ferguson upozorava kako Ukrajina u SAD-u gubi podršku republikanaca, a u EU sve više građana.
Analizirajući situaciju u Ukrajini u kolumni za Blumberg, jedan od najpoznatijih istoričara današnjice Najl Ferguson upozorio je da će u narednoj godini međunarodna podrška Ukrajini postati kontroverzno pitanje jer teret svih vrsta pomoći nije ravnomerno raspoređen na globalnom nivou. , zbog promena u stavovima građana, ali i širih političkih i ekonomskih pitanja.
“Vredi napomenuti da je pomoć po mnogo čemu manja nego što se čini na prvi pogled. Ukupno je 39 zemalja dalo ili obećalo neki vid podrške u ukupnom iznosu od 250 milijardi evra, od čega 16 zemalja i Evropska unija pružaju. ogromnu većinu. 39 zemalja predstavlja 59 procenata globalnog BDP-a, ali samo 11 procenata svetske populacije“.
Iza relativno niskog nivoa pomoći stoji suzdržanost velikog broja zemalja tzv. globalnog juga prema Ukrajini, a za to postoji više razloga, što se najbolje moglo videti iz zajedničke izjave na poslednjem sastanku G20, u kojoj nije bilo eksplicitne osude Rusije kao agresora. S jedne strane, ove zemlje i dalje vide Zapad kao izvor kolonijalizma, a sa druge strane, imaju razloga da ne zameraju Rusiji, kao ni Kini. Ali ono što je intrigantno je da članice EU počinju da preuzimaju daleko najveći deo tereta pomoći Ukrajini, mnogo više nego pre samo nekoliko meseci. Evropa je napunila svoj najveći ranac.
„U februaru, prema neprocenjivom izvoru – Ukraine Support Tracker, region engleskog govornog područja je prednjačio, čineći polovinu svih bilateralnih obaveza prema Ukrajini. Sada EU obezbeđuje 53 odsto ukupnog iznosa, u poređenju sa 37 odsto u februaru. “, piše Ferguson. Drugim rečima, članice EU sada preuzimaju najveći deo odgovornosti. Pojedinačno, SAD su daleko najveći pojedinačni donator, ali ako pogledamo troškove zbrinjavanja izbeglica, jasno je da su zemlje koje najviše pomažu Ukrajincima Poljska, baltičke zemlje i Češka.
Problem ove situacije je što u SAD republikanci sve više relativizuju pitanje pomoći Ukrajini i može se očekivati dalje slabljenje američkog entuzijazma za sve oblike pomoći Ukrajini, što znači da bi EU morala da snosi najveći teret. tereta, dok evropska ekonomija ima mnogo teže posledice sukoba u Ukrajini nego američka. Sasvim drugačiju retoriku imaju čelnici institucija EU.
Ferguson objašnjava da nivoi pomoći ni za SAD ni za EU nisu na nivou najviših izdvajanja u modernoj istoriji kao udeo u ukupnom BDP-u. Ferguson objašnjava: „SAD su preuzele bilateralne obaveze prema Ukrajini u ukupnom iznosu od 76,8 milijardi dolara. Kao i bilo šta sa rečju ‘milijarda’, to zvuči kao mnogo novca. Ali to je samo 0,33 odsto američkog BDP-a. Ako je samo vojna pomoć Ukrajini Smatra se da su SAD potrošile 15 puta više od svog udela u BDP-u na Korejski rat, pet puta više na rat u Vijetnamu, pet puta više na Zalivski rat i četiri puta više na rat u Iraku. Staviti ovaj rat u perspektivu je uporedite iznos koji EU troši da podrži Ukrajinu sa njenom potrošnjom na druge nedavne katastrofe. Potrošila je 10 puta više na fond EU za oporavak od pandemije (nevešto nazvan NektGenerationEU) i pet puta više na spasavanje evrozone između 2010. i 2012. godine. od početka rata, Nemačka, Italija i Velika Britanija su potrošile sedam puta više na energetske subvencije za sopstvene građane nego na pomoć Ukrajini.
Ferguson, dalje, upozorava da zapadni poreski obveznici isplativo degradiraju ruske vojne sposobnosti ne rizikujući živote građana zapadnih liberalnih demokratija. Poznati istoričar nije pokrenuo pitanje rizikovanja života Ukrajinaca, niti ratnih razaranja, već je razgovarao o izgledima zapadnog finansiranja u narednih 12 meseci. Problemi sa izvorima finansiranja, sugeriše Ferguson, mogu se predvideti kako u Sjedinjenim Državama, tako i na nivou EU.
„Većina medijskih diskusija o ovom pitanju fokusirana je na opadajući entuzijazam među Amerikancima — posebno republikancima — za finansiranje ukrajinskih ratnih napora. Nedavna anketa CBS-a pokazala je da je podrška glasača GOP-a za slanje oružja Ukrajini pala, sa 49 odsto u februaru na 39 procenata sada. Republikanska podrška čak i za slanje pomoći i zaliha pala je sa 57 procenata na 50 procenata… Ipak, evropski stavovi su možda važniji i na neki način dobijaju manje pažnje. Dva velika istraživanja Evrobarometra o stavovima građana EU su sprovedena od ruskog invazija, jedna u aprilu 2022. i jedna u avgustu 2023. Sveukupno gledano, Evropljani nastavljaju da podržavaju Ukrajinu, ali je i tamo entuzijazam oslabio. Udeo onih koji se ‘potpuno slažu’ da prihvate ljude koji beže od rata opao je za 19 procentnih poena. Udeo onih koji se u potpunosti slažu sa finansiranjem kupovine i isporuke vojne opreme Ukrajini opao je za 17 poena. Udeo onih koji se u potpunosti slažu sa finansijskom i ekonomskom podrškom Ukrajini pao je za 16 poena. A za devet poena pao je i udeo onih koji se u potpunosti slažu sa uvođenjem ekonomskih sankcija Rusiji i finansiranjem kupovine i isporuke vojne opreme Ukrajini.
Drugim rečima, iako većina lidera EU, a posebno predstavnika institucija EU, stvaraju utisak da je evropska podrška Ukrajini u sukobu sa Rusijom gotovo apsolutna, podaci Evrobarometra otkrivaju da je podrška finansiranju vojne opreme za Ukrajince opala. na samo 24 odsto: manje od četvrtine ispitanika smatra da Evropljani treba da plate nabavku oružja Ukrajini, a čak je pomalo neverovatno da je manje od polovine njih za humanitarnu pomoć Ukrajincima pogođenim ratom – svega 47 procenat. Još više iznenađuje da prema poslednjim podacima iz avgusta samo 36 odsto želi da dočeka izbeglice, dok su i ekonomske sankcije pale ispod 50 odsto podrške – sada ih podržava 46 odsto ispitanika.
Ovi podaci, na koje upozorava Ferguson, otkrivaju kako se situacija u vezi sa različitim oblicima pomoći dodatno komplikuje u SAD i EU. S jedne strane, odnos političkih snaga u SAD se promenio, au EU je drastično opala volja građana da podrže Ukrajince.
